Dobra poruka, bez većeg praktičnog značaja

NASTAVAK S 1. STRANE
Božidar Đelić je u ponedeljak izjavio novinarima, posle sastanka sa domaćim i stranim investitorima, da je primena SSP u interesu građana Srbije, a da će „doći vreme“ i za potpisivanje i ratifikaciju tog sporazuma.
Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević u razgovoru za Danas ističe da je za Srbiju dobro da počne da usvaja i primenjuje standarde EU, ali i da to neće imati posebnog značaja, s obzirom da u vladajućoj koaliciji ne postoji konsenzus po pitanju nastavka procesa evropskih integracija.

Neophodne zvanične odluke Vlade

Stručnjak Vlade Srbije za evropske integracije, koji je tražio da ostane anoniman, istakao je za Danas da odluka o primeni SSP ima smisla jedino ukoliko se najavljeno sprovođenje odnosi na celokupan sporazum.

– Za Srbiju jeste dobro da ide u susret onim uslovima koji će jednog dana biti naša obaveza. Ipak, drugačije bi bilo da je to jasno definisana obaveza i da postoji formalna odluka Vlade da Srbija želi da sarađuje sa Unijom i postane njena članica. Ova odluka može biti signal dobre volje Uniji, ali nema faktički značaj bez zvaničnih odluka Vlade. Praktično gledano, u pogledu poboljšanja spoljne trgovine, Srbija bi tek tada, zahvaljujući smanjenju carina, mogla da pospeši svoje fiskalne prihode – objašnjava naš izvor.

– Pojedine standarde EU, kao što su oni iz oblasti zakonodavstva, mi smo već usvojili i to smo učinili i bez potpisivanja ugovora. Izjave Božidara Đelića jesu pozitivne, kao izraz dobre volje barem jednog dela političkog spektra u Srbiji prema evropeizaciji. Problem je to što pojedinačne odluke koje se odnose na usvajanje pojedinih zakona i standarda moraju da budu odobrene u Vladi i izglasane u parlamentu. Imam utisak da u našim najvažnijim državnim institucijama ne postoji saglasnost po pitanju nastavka evropskih integracija. Stoga mislim da ova odluka neće imati važne praktične posledice, jer većina stranaka ne podržava nastavak ovog procesa – naglašava Teokarević.
On takođe napominje da postoji još jedno bitno ograničenje, a to je da potpisivanje SSP odrednice iz ovog sporazuma može biti obavezujuće za Srbiju, ali ne i za EU.
– Najveći deo SSP se odnosi na postepenu liberalizaciju spoljne trgovine. Veći uvoz iz EU, bez carina, ne bi bio dobar ako nije deo potpisanog ugovora koji bi obavezao obe strane. Takođe, puna saradnja s Haškim tribunalom je i dalje uslov koji stoji pred našom Vladom – konstatuje Teokarević.
Usled poznatih stavova pojedinih članova vladajuće koalicije, koji jasno izražavaju nespremnost na saradnju sa EU dok se Unija i zvanično odredi po pitanju statusa Kosova, nameće se pitanje da li je odluka o primeni SSP, pre nego što bude potpisan, rezultat kompromisa unutar Vlade i pokušaj uspostavljanja ravnoteže između najbitnijih državnih prioriteta – Kosova i nastavka evropskih integracija.
Sociolog Zoran Stojiljković smatra da je ova odluka pokazatelj da postoji razumevanje svih članova Vlade za to da se EU mora dokazati da Srbija ne odustaje od svog evropskog puta.
– Ovo jeste pokušaj Vlade da se, bez obzira na sve, istraje na racionalnom interesu Srbije, a to je nastavak procesa evropskih integracija. Usvajanjem nižih standarda Unije, Božidar Đelić želi da pronađe način na koji bi se izbegla blokada ovog procesa. Ova odluka je verovatno motivisana i procenom da je Srbiji lakše da se diplomatskim putem bori za Kosovo, ako se pri tom ne zaustavi proces njene modernizacije i ekonomskog jačanja kroz približavanje EU – zaključuje Stojiljković.