Dodik ili opozicija – odlučuju nijanse

Glavni protivnik vladajućoj koaliciji, koju čine SNSD, Demokratski narodni savez (DNS) i Socijalistička partija RS (SP RS) je opozicioni blok na čijem čelu je Srpska demokratska stranka (SDS), zajedno sa Partijom demokratskog progresa (PDP), Narodnim demokratskim pokretom (NDP) i nizom malih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka.

Najvažniji izborni nivo, koji će u dobroj meri odrediti strukturu buduće vlasti u RS, jesu izbori za predsednika RS, gde će se sučeliti kandidat vladajuće koalicije Milorad Dodik i opozicioni kandidat Ognjen Tadić. Dodik, koji je na krilima nacionalne retorike i priče o otcepljenju RS na izborima 2006. ubedljivo osvojio vlast, a sličan rezultat ponovio i na izborima 2010. zadržao je tu matricu, pa je sada cela njegova kampanja i sada bazirana na tvrdnji da je on jedini političar koji može RS spasiti od nestanka, ojačati njene nadležnosti i povesti je ka nezavisnosti.

Kao najveći adut, Dodik biračima nudi nedavni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, što bi trebalo da manifestuje njegovu „prorusku“ politiku i politiku nepopuštanja pred zahtevima međunarodne zajednice, čije ključne pravce delovanja u BiH kroje zapadne zemlje. Istraživanja pulsa javnosti, međutim, pokazuju da je Dodikov rejting u javnosti daleko ispod onog kakav je bio prethodnih godina i da je njegova izborna pobeda upitna.

Paradoks je da je Dodik od SDS, koja je godinama slovila kao nacionalistička stranka, preuzeo nacionalnu retoriku i titulu zaštitnika srpskih nacionalnih interesa, kao i da u istupima prvaka SDS danas prevladavaju ekonomske i socijalne teme u odnosu na nacionalne. Prema svim relevantnim podacima, o pobedniku izbora će odlučivati nijanse i razlika u izbornom rezultatu će biti u okviru statističke greške, za jednu ili drugu stranu. U takvom ambijentu, došlo je do međusobnih optužbi o pripremanju izborne krađe i mogućem nasilju i neredima, koji bi se desili kao posledica izbornog inženjeringa.