– Velemajstori smo da kada nam ne ide na svim drugim poljima, a često nam ne ide, nastale promašaje i neuspehe pokrijemo vrhunskim rezultatima sportista.
Koliko je samo puta naša država na konto uspeha Đokovića, Jankovićeve, Ivanovićeve, Higlove i Čavića uspela u vrlo važnom trenutku da prikrije neke slabosti, koliko puta su sportisti uspeli da skrenu misli nacije sa gorućih problema. U tu sliku rado bi da se uklope i u Novom Pazaru. Međutim, velikih sportskih rezultata skoro da i nema. Čast pazarskog sporta trenutno brane jedino atletičari. Samo o njima se može čuti lepa reč u medijima na nacionalnom nivou. Jedan od razloga za ovakvo stanje je i to što se niko preterano ne osvrće na brojne potrebe sportista. Daleko od toga da je to jedini razlog.
Grad kome su puna usta sporta, stiče se utisak, i ne mari mnogo što godinama izostaju željeni rezultati, što je navijač gladan uspeha na sportskom polju. Gde je danas, gde je u poslednjoj deceniji novopazarski klupski sport? U prvoj, drugoj, srpskoj, zonskoj i međuregionalnoj ligi. Koliko dugo će tamo biti? Većina ekipa i u tim prvenstvima statira ili igra epizodnu ulogu. Navijač i zaljubljenik u sport prinuđen je da iz prikrajka posmatra šta se dešava, zbunjen i razočaran onim što vidi. S nevericom gleda kako dojučerašnji minijaturni klubovi iz daleko manjih sredina postaju neko i nešto na sportskoj mapi zemlje.
Priča o novcu koga nema je istinita. Nego, da li je njegov nedostatak isključivi krivac za dubinu krize novopazarskog sporta? U rešavanje problema koji su više nego očigledni krajnji je trenutak da se krene. Zašto se za početak ne bi održao jedan okrugli sto, skup, nebitno kako ćemo ga zvati, koji bi okupio ljude koji imaju ideje, znanje i novac. Da se nagomilani problemi lociraju na pravom mestu, a ne za kafanskim stolom i u čaršijskim razgovorima. Izlaz iz ćorsokaka u koji se davnih dana ušlo nije nemoguć. Ako se i dalje vreme bude gubilo u pojedinačnim raspravama na perifernim mestima može se dogoditi novo skretanje, ovoga puta iz ćorsokaka u lavirint. To bi tek bilo pogubno. Ako nedostaje novac, infrastruktura, kvalitet za fudbalski Pijemont, šta je sa ostalim sportovima? Dok čekamo fudbalere zaboravljamo na rukometaše, odbojkaše i košarkaše. Da je bilo malo više pameti danas bi jedan od tih timova bio član visokog društva. Tačno je da je i za njihovu egzistenciju neophodan novac, ali ruku na srce ne onoliko koliko potražuje fudbal. Nema tog Novopazarca koji ne bi voleo da njegov miljenik igra u eliti našeg fudbala. Način kojim se tom cilju do sada stremilo bio je krajnje neozbiljan. U klub se slivalo, što nije nikakva tajna, više novca nego što se nalazilo na računu svih ostalih klubova. Krajnji rezultat bio je prosečan, neretko i ispodprosečan. Činjenica je da bi se i sa mnogo manje materijalnih sredstava stizalo do plasmana do kojih su dolazili fudbaleri poslednjih nekoliko godina. Biće da se i prema ono malo novca odnosilo rasipnički. Dok čekamo fudbalere izgubićemo rukometaše, odbojkaše, odbojkašice, košarkaše. Nema dileme, novopazarski sport zreo je za kopernikanski obrt.
Nesporno je da vrhunski rezultati traže iste ili slične sportske objekte. U Novom Pazaru oni glavni su toliko zapušteni, a na njihovo renoviranje se i ne pomišlja. Izgled Gradskog stadiona je onakav kakav je bio i pre 25 godina. Halu sportova zimi bi mirne duše mogli da nazovemo ledenom dvoranom. Novi dom sportista gradi se punih devet godina, kad se i ako se dovrši biće znatno funkcionalniji od postojećeg. Za sada to je novopazarski Skadar na Bojani. Kao da se čeka Dejvid Koperfild da udarcem palca o kažiprst u trenu reši sve, pa i taj problem. Oni retki koji bi bili spremni da pomognu skrivaju se iza novog zakona o sportu, koji se donosi nešto kraće nego što fudbaleri Novog Pazara pokušavaju da se domognu Super lige. Tako ispada da je za sve krivac njegovo veličanstvo novac. U klubovima na različitim funkcijama nalaze se pojedini gradski funkcioneri. Kad oni nisu u stanju da se izbore sa težinom havarije, zar to nije najozbiljniji signal za uzbunu? Jasno je da gradska kasa više ne može da bude prva adresa kojoj se valja obraćati. Prioriteti grada u ovoj situaciji trebalo bi da budu učesnici svetskih i evropskih prvenstava, i ostalih međunarodnih takmičenja, kao i jedan, najviše dva kluba. Ako svi budu dobijali mrvice sport će biti na granama na kojima je trenutno. Ponekad se čini da je neko obećao skori dolazak Godoa s punim džakom para. I tako vreme prolazi u iščekivanju dotičnog gospodina.
Stvorila se klima, bez ikakvog pokrića, da je Novi Pazar fudbalski centar u ravni najvećih na bivšim jugoslovenskim prostorima. Utisak je da je one koji bi donekle mogli da srede stanje u sportu grada sramota da imaju kvalitetniji rukometni od fudbalskog kluba. Jedan Šabac je 50- ih godina prošlog veka važio za fudbalski grad, za, „provincijski Urugvaj“. Tamošnja Mačva u to vreme za rivale je imala Crvenu zvezdu, Partizan, Dinamo, Hajduk. Od tada do danas sve se promenilo. Fudbalski klub slavnog imena stalno je na relaciji Prva-Srpska liga. Za to vreme sportski i ostali šabački čelnici nisu mirovali. Okrenuli su se rukometu. Ponos grada Metaloplastika bila je jugoslovenski i evropski šampion. Danas je standardni superligaš, isto kao i ženski sastav Medicinara. Oni nisu čekali fudbalere. Još poučniji i svežiji primer stiže iz Kragujevca. Fudbaleri Radničkog 70- ih i 90-ih godina dvadesetog veka nalazili su se u našoj najjačoj ligi. Gde su danas? U Srpskoj ligi, i pod znakom pitanja je kada će krenuti na put povratka među najbolje. Ono što je bilo neostvarivo sa fudbalskim klubom nadomestilo se košarkaškim i pre svega odbojkaškim rezultatima. Grad je stao uz odbojkaše Radničkog. Nedugo potom ovaj tim osvaja titulu državnog prvaka. Ove zime Kragujevčani uživaju u gledanju utakmica Lige šampiona. Da li je trebalo da sport grada zamre zato što nije bilo značajnijih rezultata fudbalera? Da zavirimo i u dvorište komšija u Kraljevu. Fudbaleri Sloge decenijama su u senci odbojkaša Ribnice i košarkaša Mašinca i Sloge, nedavno su im se u eliti pridružile i košarkašice Kraljeva. Situacija u novopazarskom ženskom sportu je tek tema posebne vrste. Čini se da je on u bezizlaznoj poziciji. Da u primerima koliko su neki drugi odmakli u odnosu na Novi Pazar ne idemo dalje, do Užica, Valjeva, Aranđelovca, pa i Kuršumlije. Svi oni imaju bar jednog superligaša. To baš boli. Za to vreme novopazarski ligaši biju bitku od sedmog do desetog, često i nižeg mesta u svojim ligama, i čekaju fudbalere.
U startu smo izdvojili atletičare kao jedini svetao primer. Položaj u kojem se nalaze ne razlikuje se od situacije u kojoj su ostali klubovi. Ostali imaju kakvu-takvu infrastrukturu. Glavna staza atletičara i dalje je šetalište na obali reke Raške. Tek njihovi rezultati odavno prevazilaze lokalne okvire. Kad se sa svetskih i evropskih šampionata vrate sa medaljama ili finalima, a to je skoro redovna pojava, priređuju im se prijemi. Godinama je tako. Na prijemima pljušte poljupci, lete obećanja i padaju u istim prostorijama u kojima su data. Ostaju im ukrasne kese ispunjene jednim notesom i sa nekoliko hemijskih olovaka. Kad bi u taj notes, tu na licu mesta, upisali šta im nedostaje i šta bi voleli da imaju, olovke bi zbog istrošenosti istog momenta završile u korpi za otpatke. Kako se pri odlasku pozdrave sa organizatorima njihovog dočeka, tako i nestanu iz njihovog vidokruga. Ništa se ne menja ni posle novih i većih pobeda. Velika međunarodna takmičenja za ostale novopazarske sportiste trenutno su sanak pusti. Eho rezultata atletičara uvek isti. Ovakav. Ukrašen obećanjima.
S druge strane, osim novca u stvaranje sportiste visokog kvaliteta učestvuje i stručni rad. Kada bi se gledao samo materijalni momenat, po tom kriterijumu, u Novom Pazaru nikada ne bi mogle da stasaju Eminovićeva, Terzićeva… Kad je poslednji put neko dete koje je poniklo u FK Novi Pazar zaigralo u superligaškom klubu ( Ljajić je bio igrač Jošanice )? Ako sećanje ne vara bili su to Bihorac i Vusljanin. Vodeći igrač košarkaškog kluba već treću sezonu je Fahrudin Đulović, odbojkaši Šećeragić i Memić nose igru tima kao i pre pet, šest godina, kao i rukometaš Ikić kome se ni ne nazire naslednik.
U poslednje vreme dominira mišljenje, čak i kod onih koji znaju kako se stiže do velikih rezultata, da bi u novopazarskim ekipama trebali da igraju isključivo domaći igrači. Kako se trenutno radi, jasno je da dan kada će ovaj grad imati 11 fudbalskih velemajstora, ili 12 odbojkaških, košarkaških, rukometnih, kojima je mesto rođenja Novi Pazar nije ni na vidiku. U jednom Arsenalu nema pojedinca iz najboljeg sastava koji bi mogao da se pohvali podatkom da je rođen u Londonu. To nikom ne smeta bez obzira na veliku tradiciju koju ovaj klub ima u Engleskoj i Evropi. Koliko Beograđana igra u Zvezdi i Partizanu? Odavno je globalno u sportu odnelo prevagu nad lokalnim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
