Foto: ShutterstockU Srbiji je zabeležen prvi slučaj alfa-gal sindroma, odnosno alergije na crveno meso koja nastaje nakon ujeda krpelja. Ovu vest je najpre objavilo Udruženje „Alergija i ja“ u sredu, 6. avgusta, a zatim su je preneli gotovo svi mediji.
U dijagnostikovanju ovog sindroma najveći doprinos je dao specijalista alergologije i kliničke imunologije iz Kliničkog centra Vojvodine dr Branimir Dakić. Pacijentkinja kojoj je dijagnostikovana ova alergija imala je odložene reakcije nakon konzumacije crvenog mesa u smislu urtikarije, otoka i gastrointestinalnih smetnji.
Laboratorijski nalazi su potvrdili prisustvo IgE antitela na alfa-gal, što predstavlja apel na oprez i veću dijagnostičku zastupljenost, naročito kod pacijenata koji u dužem periodu ili ponavljano, imaju gastrointestinalne tegobe nepoznate etiologije.
Šta je alfa-gal sindrom
Alfa-gal sindrom je stanje koje nastaje kao rezultat ranijeg izlaganja ujedima krpelja i prvi put je prijavljeno 2002. godine. Simptomi alergije se znatno razlikuju od osobe do osobe, i pored osipa, koprivnjače, mučnine, povraćanja, dijareje i jakih bolova u stomaku, mogu doći i do otežanog disanja, pada krvnog pritiska, vrtoglavice i nesvestice. Žene su sklonije gastrointestinalnim simptomima.
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti pri saveznoj Vladi ove zemlje piše da je „alfa-gal sindrom (AGS) ozbiljna, potencijalno opasna po život alergija na alfa-gal koja se može razviti nakon ujeda krpelja“. SAD je inače područje gde je najviše ljudi alergično na alfa-gal.
Alfa-gal je molekul koji se nalazi kod većine sisara, kao što su krave i svinje, ali ne i kod ljudi. Osobe sa AGS-om mogu imati alergijsku reakciju nakon što pojedu crveno meso ili se izlože proizvodima koji sadrže alfa-gal.
Prevencija
Najbolji način za prevenciju AGS-a je izbegavanje ujeda krpelja. To podrazumeva redovno prskanje protiv insekata, izbegavanje ulaska u šume ili visoke trave, nošenje zaštitne odeće, i brzo uklanjanje krpelja, ukoliko dođe do ujeda.
Terapija za afla-gal sindrom
Specifičan lek za AGS ne postoji, ali se, kao i kod drugih alergija daju antihistaminici, kortikosteroidi i druga simptomatska terapija. Neophodne su i promene u ishrani, izbegavanje crvenog mesa, pa čak i mlečnih proizvoda, jer i oni sadrže alfa-gal. Problem je za neke osobe što i pojedini lekovi sadrže alfa-gal, poput hormona za štitnu žlezdu ili pojedinih vakcina. AGS može trajati godinama, ali simptomi često s vremenom nestaju ili se poboljšavaju.
U Srbiji ne postoje laboratorijske mogućnosti za dijagnostiku ove bolesti, pa je tim povodom zatražena pomoć od kolega infektologa u Skoplju, koji su pre izvesnog vremena dijagnostikovali alfa-gal sindrom kod jedne svoje pacijentkinje.
Prema rečima dr Dakića, glavni problem je bio nemogućnost dostupnosti analize „zlatnog standarda“ – Immuno CAP metode za određivanje anti-alfa-gal IgE. Ovaj problem je rešen uz pomoć kolega iz Poljske, koje su analize uradile besplatno, pa je tako potvrđena dijagnoza.
Nažalost, alergijske bolesti su u Srbiji vrlo potcenjene, iako, po nekim procenama čak oko 50 odsto stanovništva ima neku vrstu alergijskih reakcija. Dostupnost dijagnostičkih procedura o trošku RFZO je minimalna, a nijedan antihistaminik ne ide na recept.
Udruženje „Alergija i ja“ apeluje da se građani informišu, a zdravstvena struka da uvrsti alfa-gal sindrom u obavezan ili prošireni dijagnostički set kada se pojave neobjašnjive alergijske reakcije.
Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja nema besplatan adrenalinski injektor epinefrina za pacijnte. Adrenalinski injektor epinefrina još uvek nije lako dostupan za pacijente u Srbiji a to je lek koji spašava život. On se može nabaviti u apotekama, registrovan je, ali košta oko 50 – 60 evra, a svakom pacijentu koji ima neki oblik teške, po život opasne alergijske reakcije, potrebno je da ima dva besplatna adrenalinska injektora.
Autorka je prim. specijalista za plućne bolesti
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
