Doktorske studije nisu efikasne

Komisija u kojoj su predsednici nacionalnih saveta za visoko obrazovanje i nauku i Komisije za akreditaciju, još nije završila analizu doktorskih studija, jer fakulteti nisu na vreme dostavili podatke, iako su im traženi u julu.

– Prema dosad raspoloživim podacima, po novom zakonu doktoriralo je 1.800 studenata, a po starom od kada su prestale da postoje magistarske studije, više od 6.000 ljudi. Među njima su i oni koji su doktorske diplome stekli na visokoškolskim ustanovama koje nisu imale dozvolu za to, jer su bili akreditovani samo za osnovne akademske studije. U ovom trenutku doktorske studije pohađa preko 8.500 studenata – kaže za Danas Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za nauku.

Podsetimo, doktorske studije po starim propisima omogućuju da student nakon sticanja zvanja magistra nauka prijavi doktorsku tezu, dok su po novom doktorandi obavezni da pohađaju trogodišnje studije.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srđan Stanković objašnjava za Danas da oni koji studiraju po starom zakonu nisu obavezni da objave rad u referentnom međunarodnom časopisu sa SCI liste, što može govoriti o kvalitetu doktorske teze.

– To ne znači da je takav doktorat loš, ali je publikovanje rada u kome se nalazi neki deo iz teze, garancija kvaliteta. Jer da biste objavili rad u časopisu sa SCi liste morate da prođete veoma stroge uslove – navodi Stanković.

Obaveza da se pre odbrane doktorata bar jedan rad publikuje u referentnom časopisu je jedan od akreditacionih standarda za doktorske studije, a Stanković kaže da su neki fakulteti i pre njihovog donošenja postavljali pred studente ovaj uslov. Kao primer navodi Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Vera Dondur kaže da se tog standarda striktno pridržavaju matematički i fakulteti prirodnih nauka. Stanković podseća da je u nedavno usvojenim izmenama Zakona o visokom obrazovanju predviđeno da se lice sa zvanjem magistra nauka može upisati na treću godinu doktorskih studija, a tu ih čeka obaveza da publikuju rad pre odbrane teze.

Komentarišući izjavu ministra prosvete Srđana Verbića da doktorske studije, u poređenju sa akademskim „nisu tako kvalitetne“ i da je to „razlog zašto je poželjno da mladi ljudi svoje doktorate urade na nekom drugom mestu, pa da se vrate u Srbiju i prenesu ta znanja“, Vera Dondur pita „gde je doktorirao ministar“.

– To je vrlo neoprezna i vrlo netačna izjava. Da je tako, kako bismo se plasirali među 500 najboljih univerziteta u svetu na Šangajskoj listi, na kojoj poslednje dve godine napredujemo? Naša država je na 47. mestu po nauci u svetu, od 150 zemalja. A treba imati na umu da imamo samo sedam miliona stanovnika i da je izdvajanje iz BDP za nauku samo 0,3 odsto. To nema niko. Ogroman napor se ulaže da bismo postigli ovakve rezultate, tako da fama da su doktorske studije u Srbiji nekvalitetne apsolutno ne stoji – kategorična je profesorka Dondur.

Jedinstven pravilnik na BU

Univerzitet u Beogradu uputiće sledeće nedelje fakultetima predlog jedinstvenog pravilnika o doktorskim studijama, s obzirom da visokoškolske ustanove u sastavu BU imaju različite procedure. Rektor BU Vladimir Bumbaširević kaže da je jedan od predloga da mentori ubuduće ne budu članovi komisija za ocenu i odbranu doktorske teze.