Igor Jurić o tome šta otkrivaju dokumenti o Epstinu o žrtvama i devojkama iz Srbije

Miroslav Lajčak je podneo ostavku na mesto savetnika slovačkog premijera nakon što se i njegova prepiska sa Džefrijem Epstinom našla u objavljenim dokumentima o tom finansijeru koji je osuđen zbog trgovine ljudima i seksualnog napastvovanja maloletnica.

Na tri i po miliona stranica tih dokumenata, opet se spominju mnoge poznate ličnosti koje su imale kontakt sa Epstinom. Među njima su, između ostalih, i Donald Tramp, Ilon Mask, Bil Gejts, bivši britanski princ Endru, norveška princeza Mete Marit, ali i Milo Đukanović.

Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu poručuje da su najnoviji dokumenti dodatno osvetlili razmere zločina povezanih sa Džefrijem Epstinom, ali su istovremeno otvorili i brojna pitanja o tome ko je i zašto zaštićen.

Ističe da se u novim dokumentima pominju ljudi iz našeg okruženja.

„Govorim o Miroslavu Lajčaku koji je bio vrlo prisan u toj komunikaciji sa Epstinom, došli smo do nekih novih saznanja. Naravno uključen je na neki indirektan način za sada i Milo Đukanović“, dodaje Jurić, prenosi RTS.

Prema njegovim rečima, novoobjavljeni materijal donosi i posebno uznemirujuće podatke za region.

„Prvi put se pominju i devojke iz Beograda. To je ono što je napomenuto u ova dva poslednja izveštaja i to je ono što je pročitano i što se, na neki način, saznalo“, istakao je Jurić.

Žrtve iz Srbije i lanac trgovine ljudima

Upozorava da će se nove informacije tek pojavljivati, jer je reč o materijalu koji se ne može brzo i u celosti obraditi.

„Tri i po miliona dokumenata nije lako pregledati i nove vesti ćemo dobijati iz dana u dan“, naveo je Jurić.

„Noćas smo saznali da su neke ‘sigurne kuće’ zvanično bile u Budimpešti i u Beču i da su devojke iz Srbije premeštane u Budimpeštu i Beč, a kasnije su posredstvom nekih agencija za modeling premeštane u Pariz, a onda i za SAD“, objasnio je Jurić.

Poručuje da fokus koji je sada nekako na Lajčaku i Đukanoviću moramo prebaciti i na našu zemlju.

„Mislim da upravo ta informacija da su bile žrtve i naše devojke mora za nas biti ključna“, naglašava Jurić.

Imena žrtava otkrivena, moćnici zaštićeni

Jurić smatra da istraga nije dostigla nivo koji bi omogućio punu istinu i pravdu.

„Otkrivena su imena žrtava u tim dokumentima, ali je najveći broj ljudi koji su iskorišćavali same te žrtve i dalje cenzurisan – njihova imena ne možete videti“, ukazao je Jurić.

Ukazuje da je javnost u Americi, pa i celom svetu, zbog toga kivna.

„Zašto se opet, na neki način, štite određeni moćnici? Zašto su sada na bilo koji način skriveni identiteti tih ljudi? To je ono što će na kraju krajeva možda i doprineti da ne dobijamo krajnju istinu“, dodaje Jurić.

Javnost, dokumenti i strah od nepotpune istine

Govoreći o objavljivanju miliona stranica, fotografija i video-zapisa, Jurić kaže da je ključno pitanje cilja takvog procesa.

„Ako je sam Kongres naložio da se otkrivaju dokumenti, onda je zaista pitanje zašto određena imena i dalje kriju i to je ono što je ključno“, dodaje Jurić.

Ipak, novim dokumentima smo, kako kaže, dobili nešto više.

„Dakle, 180.000 novih fotografija je objavljeno, 2.000 video-zapisa. Ono što sada očekujemo je da li na tim zapisima, da li na tim fotografijama može da vidi i konkretno zlostavljanje nekih od žrtava“, objašnjava Jurić.

Naglašava da je ključno da same žrtve progovore.

„Dok se same žrtve ne budu osmelile, a razlog za strah je i te kako opravdan, da govore o konkretnim zlostavljanjima koja su se dešavala na tom ostrvu, mi nećemo imati neke optužbene naloge“, rekao je Jurić.

Izražava sumnju da će slučaj ikada u potpunosti biti rasvetljen.

„Sve neće izaći na videlo, u to sam potpuno siguran. Voleo bih da grešim, ali potpuno sam siguran u to“, ocenio je Jurić.

Sistemsko slepilo i poruka žrtvama

Jurić je posebno kritikovao način na koji je javnosti poslata poruka nakon objavljivanja dokumenata.

„Mislim da su žrtve dodatno uplašene ovim što se desilo, jer su njihovi identiteti otkriveni, a zapravo onim moćnicima koji jesu ovde bili i koji su posećivali to ostrvo, njihovi su, pričamo o većini njih, identiteti zaštićeni“, dodaje Jurić.

Prema njegovim rečima, otkrivanjem identiteta žrtava, a skrivanjem imena počinilaca, žrtvama je praktično poručeno da ćute.

„Možete zamisliti kako se oseća jedna žrtva koju je zlostavljao neki uticajan čovek, bogat, moćan čovek, a njoj je identitet otkriven. Kako ona može da se oseća“, upitao je Jurić.

Naglasio je da je ovo bilo i jedno klasično sistemsko slepilo u Americi.

„Dakle, svi su znali, a niko nije želeo o tome da govori“, poručuje Jurić.

Poruka za Srbiju

Na kraju, Jurić je naglasio da iskustvo ovog slučaja mora biti opomena.

„U Srbiji mora postojati sistem kada se desi zlostavljanje deteta da se reaguje odmah, da se ne čeka deset, dvadeset godina otkrivanja nekog arhiva“, poručio je Jurić, dodajući da će Centar za nestalu i zlostavljanu decu nastaviti da insistira na takvom sistemu.