Skoro da se ne pamti da je pred početak nekog prvenstva od fudbalera Novog Pazara očekivano više, kao što je to slučaj sa ovom sezonom. Mnogi će reći da to nije tačno i dodati da su ambicije iz godine u godinu megalomanske.
Ipak, ovoga puta više je razloga za pokriće ove tvrdnje. Vodiči na putu ka eliti našeg fudbala postali su aktuelni ministar, željeni trener i nekoliko dobrih fudbalera. Posle samo dva odigrana kola nezadovoljstvo je uzdrmalo početni optimizam. Na sve strane traži se krivac za mršav startni bodovni bilans, kao da se zaboravlja da se nije dogodilo ništa što se ne da ispraviti.
Nije nikakva vest to što je u Novi Pazar ovog leta stigao još jedan novi konvoj fudbalera. Doduše, nema tog navijača koji se seća da ih je u paketu došlo petnaest. Oni su odabrani da ovaj fudbalski klub uvedu među šesnaest najboljih u zemlji Srbiji. Da nisu dobri verovatno ne bi u ovom trenutku bili tu gde jesu. Pesimisti već govore da se u ovoj državi ne može pronaći petnaest kvalitetnih fudbalera, čak ni za Novi Pazar. Optimisti se drže dokazane stare poslovice po kojoj se prvi mačići u vodu bacaju. Stoji da je na premijeri novi tim razočarao. Da je kojim slučajem Srem odneo sva tri boda niko ne bi mogao da kaže da je bilo nezasluženo. U subotu Novopazarci su poraženi u Zrenjaninu od Banata. Novinski izveštači nedvosmisleno se slažu da bi podela bodova bila najrealniji ishod. Jedan bod od mogućih šest daje za pravo kritičarima da se oglase. Ali, nije fraza da za Novi Pazar prvenstvo počinje sutra. Niko nije mogao ni da pretpostavi da bi duel Novopazaraca i Kruševljana mogao da bude derbi začelja Prve lige. Krajnji rezultat tog fudbalskog dvoboja dovešće do mira u kući „plavihô, ili do novih tumbanja. Nije prijatno biti u koži rukovodstva, stručnog štaba i fudbalera u ovakvoj situaciji. U ovom trenutku jedino tri boda mogu da vrate početni optimizam. Najmanje je potrebno, pred ovu zaista važnu utakmicu, podgrejavati negativnu atmosferu. Tonovi koji paraju uši stižu sa najrazličitijih strana.
Osim što ima petnaest novih fudbalera, još po nečemu Novi Pazar predstavlja izuzetak među sadašnjim prvoligašima. Prvi čovek kluba od ovog leta postao je Rasim Ljajić. O ministrovom ulasku u fudbalski klub naširoko se pisalo, posle početnih posrnuće i njegovo ime nalazi se na tapetu nezadovoljnih navijača, stručnjaka i „stručnjakaô. Nisu retki komentari koji se svode na mišljenje da je u našem fudbalu bolje imati uticajnu i dobro pozicioniranu ličnost u privrednim ili političkim krugovima na vrhu klupske hijerarhije, nego najbolje moguće fudbalere u timu. Doajen pisanog sportskog novinarstva Dobrivoje Janković pozabavio se u jednoj od svojih skorijih kolumni i angažovanjem Rasima Ljajića u FK Novi Pazar. „Klub je, inače, mnogo skupa igračka, a Novi Pazar se kao grad nije aklamacijom izjasnio za svog ministra sa stranačkim i lekarskim pedigreom, već su jedni za njega, a drugi nisu. Na koncu političari ili tajkuni ?( Na čelu klubova P.A ) Ne zna se. U svađi nisu, pa neka se ujedine u novoj borbi za spas fudbala u Srbiji, u borbi koja se obično u avgustu svake godine najavljuje na sva zvona kao odlučujuća. Zar da tekući avgust, kao mesec iluzija, prođe tek tako? Zato, gospodine Rasime, napred. Ostali ľ neka čekaju šta će da ispadne“, napisao je uvaženi sportski novinar Dobrivoje Janković.
Nije Rasim Ljajić prvi političar koji se latio vraški teškog posla da predvodi jedan fudbalski klub. Doduše, prvi ministar jeste. Pre dve godine počela je „Operacija Inđijaô. U tamošnji klub tada ulazi visoki funkcioner Demokratske stranke i predsednik ove vojvođanske opštine Goran Ješić. Kao tadašnji član Izvršnog odbora FSS preuzima i funkciju predsednika FK Inđija, sa jednim ciljem da klub uvrsti među superligaše. Posle dve godina Inđija je ostvarila planirano. No, nije sve išlo tako glatko kao što su mnogi pretpostavljali. Prošle godine nedostajao im je korak do pobedničkog plesa. Već ove malena Inđija za protivnike će imati Partizan, Zvezdu i Vojvodinu. U međuvremenu Ješić je mesto predsednika kluba prepustio nekom kome veruje, a u stvari iz kluba nikad nije ni otišao. Čitalac ovih redova reći će da je predsednik ľ političar jedina sličnost između ova dva kluba. Možda i jeste. Tačno je da je privreda Inđije i njena sportska infrastruktura daleko iznad novopazarske. Ovo poređenje ima za cilj da u rečnik ljubitelja fudbala uvede reč strpljenje. U Inđiji su ga imali pune dve godine, u Novom Pazaru neki bi da menjaju posle samo dve utakmice. To nije put kojim se ide do cilja.
Šta tek reći za trenera Sašu Štrpca. U nekim krugovima koji su bliski klubu rado bi da mu vide leđa. Sapliću ga sa ciljem da ga sruše, pronalaze naslednike. Kao i prošle godine u ovo vreme kritikuje se njegov rad, a da čestito nije ni sastavio zamišljeni tim. Ne bi trebalo zaboraviti da tada trener daleko veće reputacije nego što je Štrpčeva, dobro poznati Slavko Vojičić nije uspeo da nastavi sa rezultatima koje mu je ovaj Zadranin ostavio. Oni, rezultati, su ga i vratili ekspresno u Novi Pazar. Moramo biti objektivni, nije Novi Pazar ni sa Štrpcem igrao lepršavo, ali je nesporno sa njim stigla rezultatska reanimacija kluba. Nije Štrbac najbolji trener koji je radio u Novom Pazaru, ne nalazi se ni na listi deset najboljih. Ali, nijedan trener u poslednjoj deceniji nije uspeo da uspostavi klimu uzajamnog poverenja na liniji trener ľ fudbaleri, on jeste. Ljubiteljima fudbala još su u svežem sećanju igre Sevojna u prethodnoj sezoni. Nekoliko kola pre kraja prvenstva bili su udaljeni od Super lige kao Srbija od Evropske unije. Menadžment glavnog finansijera Ist Pointa na čelu sa Zoranom Drakulićem radio je svoj posao ne postavljajući nijednog trenutka pitanje poverenja šefu trenerske struke Ljubiši Stamenkoviću. To isto Sevojno tokom sezone je posrtalo, gubilo od lošijih, ali se uvek vraćalo. Danas su superligaši. Pobedu je odnelo strpljenje.
Prošle jeseni Štrbac je navukao gnev nevidljivih protivnika iz samo jednog razloga, bio je nedovoljno afirmisan. Nipodaštavanje istih nije prestalo ni sa dolaskom pozitivnih rezultata. Ove godine izostali su očekivani početni rezultati, ali ne i već viđeni napadi. Ruku na srce, ni pozicija Saše Štrpca nije više ista. Na raspolaganju mu je većina fudbalera čiji je dolazak u Novi Pazar bila njegova izričita želja. Malo je verovatno da su baš sve novajlije po njegovom ukusu, no to je priča za neku drugu priliku. Za sad navijač oprašta. Oprašta, jer Štrbac još uvek ima kredit kod njega. Taj isti navijač može da oprosti jedan poraz, lošu igru, čitavu seriju nikako. To vrlo dobro zna trener Novog Pazara. Svestan je da se suočio sa jednom potpuno novom situacijom. Prilikom prošlogodišnjeg preuzimanja ekipe predočeno mu je da pokuša, posle niza rezultatski sušnih sezona, da tim stabilizuje u sredini tabele. Bio je na dobrom putu da traženo i nadmaši. U ovom trenutku uspehom će se smatrati samo ako ekipu dovede na prvo ili drugo mesto na kraju šampionata. Zadatak ni malo jednostavan. S pravom se postavlja pitanje koliko je Štrbac spreman da ponese tako veliko breme odgovornosti. Međutim, kad je već ušao u ovaj posao krajnje je nedobronamerno gaziti ga na samom početku rada. Pod uslovom da što pre pronađe dobitnu kombinaciju na terenu, neće se osvrtati na nepotpisane zahteve da razmisli o povlačenju sa klupe. U suprotnom zna šta mu je činiti. Uostalom, kad ne ide pravilo je da trener prvi strada.
Utakmica sa Sremom nedvosmisleno je potvrdila da Novi Pazar u skorijoj budućnosti sa sopstvenim snagama ne može u Super ligu, čak i da bi imao mnogo problema da se održi u ovoj ligi. Na polemiku te vrste konačno bi trebalo staviti tačku. Drugo je pitanje da li su mu potrebna pojačanja koja se izražavaju dvocifrenom brojkom. No i na tom polju stvari bi mogle da se poprave. Ko je gledao utakmicu Omladinske lige Srbije u kojoj su rivali mladim Novopazarcima bili Borčani, sigurno je stadion napustio prepun pozitivnog naboja. Ono što su nagovestili Holić, Selmanović, Alijagić i još neki pojedinci moglo bi da rezultira drugačijem odnosu prema sopstveno kadru. Ako se sutra ti dečaci negde izgube, onda Novom Pazaru ne preostaje ništa drugo nego da nastavi sa formulom koja u poslednje vreme održava klub, a to je kupovina fudbalera.
Postoji nešto što je pozitivno, a vezano je za početak ovog prvenstva. Naime, na prvo ovogodišnje gostovanje put Zrenjanina ekipa je krenula još u petak u ranim jutarnjim satima. Istog dana odrađen je i trening na stadionu na kojem je sutradan igrana utakmica. Lepo je znati da se na bolje menjaju vrlo bitni detalji iz domena organizacije kluba. Samo da to ne bude ľ sad, pa ko zna kad.
Biće da Novi Pazar nikada nije igrao važniju utakmicu u jednom prvenstvu tako rano, već u trećem kolu, kao što će to biti slučaj sa sutrašnjim mečom sa Kruševljanima. Može se ići i tako daleko i reći da bi ta utakmica mogla da odredi fudbalsko sutra ovog tima Novog Pazara. Tako se namestilo da napredak tima i kluba ogromnim delom zavisi od Napretka. Eventualna pobeda nad ,,čarapanimaô premašila bi najveću vrednost, koja se u ovom trenutku izražava kroz tri boda. Dovela bi do smirivanja uzavrelih strasti i donela preko potreban mir u kući. Utakmica, poput kakvog referenduma, na kojoj će se u slučaju nepovoljnog rezultata skoro sigurno odrediti budući status pojedinaca iz rukovodstva kluba, stručnog štaba i među fudbalerima. Nije šala, za Novi Pazar ovo prvenstvo počinje tek sutra.
Poraz u Zrenjaninu
Fudbaleri Novog Pazara poraženi su u Zrenjaninu od Banata 2 : 1. Poveli su domaćini golom Paunovića iz jedanaesterca u 48. minutu, izjednačio je Grkajac u 77, da bi pobedu Banatu doneo rezervista Đurovićtri minuta pre kraja utakmice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
