– Nekada nisu potrebni veliki rezultati da bi se o jednom klubu na sva usta govorilo biranim rečima. Niko ne može da mu podigne ugled kao fudbaler koji je u njemu ponikao, a na najboljem je putu da ispiše jednu bogatu ličnu međunarodnu fudbalsku priču.
Na stotine fudbalera u prethodnih trideset godina stvaralo je imidž FK Jošanica iz Novog Pazara. Apsurdno zvuči, ali je istinito, da niko nije toliko mnogo učinio na popularizaciji ovog kluba kao fudbaler koji u njegovom seniorskom timu nije odigrao nijedan jedini minut. Ispostavilo se da je u slučaju Jošanice dovoljno bilo da budući veliki fudbalski as Adem Ljajić u njoj veže svoje prve fudbalske korake. Prošle godine ovaj devetnaestogodišnjak došao je u žižu naše i evropske sportske javnosti odličnim igrama u Partizanu, potom potpisivanjem predugovora sa velikanom svetskog fudbala Mančester junajtedom, i na kraju stavljanjem parafa na vernost jednom od pet najpopularnijih italijanskih klubova- Fiorentini. Danas u njegovom fudbalskom kartonu piše da je pored igranja za omladinsku i mladu reprezentaciju Srbije nastupao i za tri kluba- Jošanicu, Partizan i Fiorentinu. Visoko i više nego lepo društvo u kome se našao novopazarski zonaš.
Poslednjih nekoliko meseci jedna od najvažnijih gradskih sportskih tema bila je visina obeštećenja koja će pripasti njegovom prvom klubu, kao i da li će taj novac uopšte stići u Novi Pazar. Nagađalo se i manipulisalo ciframa. Fudbalska pravila su jasna, jedan i to najmanji deo kolača od transfera pripada i matičnom klubu. Italijani su nedavno izmamili osmehe na licima čelnika novopazarskih „žutih“. Laknulo je i predsedniku Jošanice Erduanu Jablaničaninu. Više nema razloga da pojedinačno na ovu temu odgovara znatiželjnima.
Ko je predsednik Jošanice? U klubu je od osnivanja „žutih“, a beše to davne 1979. godine. Dvanaest godina nosio je dres Jošanice. Bio i najmlađi kapiten u njegovoj istoriji, i to u vreme kada je više od devedeset odsto fudbalera bilo starije od njega. Po završetku karijere postao je najmlađi sportski radnik u gradu. Povod za ovaj razgovor sa Erduanom Jablaničaninom jeste priliv novčanih sredstava od Ljajićevog transfera u kasu Jošanice, ali ne i jedini.
Mnogo je kontroverznih priča bilo o visini obeštećenja koje od ovog transfera pripada vašem klubu. Prilika je da se na njih stavi tačka. Šta je prava istina?
-Ne postoji nijedan razlog da nešto skrivamo od javnosti. Našem klubu od ovog transfera pripalo je 31. 945 evra. Jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji s kojom smo sarađivali, da bismo se zaštitili u slučaju nekih komplikacija, otišlo je deset odsto ove sume. Ovaj novac Fiorentina će isplatiti u pet rata, zaključno sa 2013. godinom. Prva rata koja iznosi 7.000 evra prispela je na naš račun. Predviđeno je da u drugoj i trećoj rati dobijemo po 4.000 evra, a u poslednje dve po 8.000 evra. Tu su papiri, sve je transparentno i nema mesta ni za kakve spekulacije. Istina je da smo očekivali da nam pripadne mnogo veći deo kolača. Ni ovim nismo razočarani. Mali smo klub i ovaj novac će nam dobro doći da saniramo vitalne probleme. Za razliku od Italijana, neprijatno nas je iznenadio Partizan. Malo je uložio u Ljajića, a napravio je veliki profit. Mogli su nas bar jednom garniturom dresova častiti.
U koje svrhe će biti upotrebljena sredstva, s obzirom da će dolaziti u etapama. Na prvi pogled to nije novac koji omogućava neke kapitalne projekte?
-Jošanica je klub koji, pre svega, afirmiše fudbalere. To je politika koje se ne odričemo od našeg nastanka. Ko to još uvek nije shvatio slobodan je u izboru nove sredine. Šta to znači? Novac od Ljajićevog transfera u Fiorentinu, do poslednjeg evra, biće uložen u sportsku infrastrukturu. Fudbalski teren u Novopazarskoj Banji, na kojem je Jošanica nekada igrala svoje utakmice, ima izgled obične poljane. Onog trenutka kada je pristigla prva rata od ovog transfera angažovali smo mašine i krenuli u njegovu obnovu. Biće to moderan travnati teren. Za početak uradićemo betonsku ogradu, renovirati dotrajale pomoćne prostorije. Svestan sam da sve ovo neće ići brzinom kojom bismo želeli, jer zavisimo od tempa pristizanja novca koji diktiraju Italijani. I dalje ćemo se snalaziti kada je u pitanju normalan dnevni rad kluba. Navikli smo da kucamo na vrata onih koji bi mogli da nam pomognu. Drago mi je što su vrata gradske uprave za nas širom otvorena. Najviše zahvaljujući njoj mi tokom sezone nismo imali nijedan problem. Bez ikakve kurtoazije kažem da nam uvek izlaze u susret. Postoje jasni nagoveštaji da će ta saradnja, koja je u ovom momentu na vrlo visokom nivou, biti nastavljena i ove godine na obostrano zadovoljstvo. Izuzetno smo zadovoljni i odnosom sa Sportskim savezom i njegovim čelnim čovekom Enverom Gusincem.
Očigledno je da je najveći klupski problem nepostojanje sopstvenog fudbalskog terena. Novost je da se krenulo u njegovo rešavanje. To verovatno nije jedino što rukovodstvo koje predvodite ima u planu da sprovede u delo?
-Ova malobrojna, ali agilna uprava u kojoj su pored mene i Fadilj Vučelj, Senko Ljajić, Safet Begović i ostali označila je kao najvažniji cilj stavljanje u funkciju terena u Novopazarskoj Banji. U potpunosti smo okrenuti tom projektu. Ponoviću, da nije bilo finansijske injekcije u vidi novca koji nam sleduje od Ljajićevog transfera u Fiorentinu, ne verujem da bi o ovoj akciji u skorijoj budućnosti mogli i da razmišljamo. Paradoks je da klub koji je iznedrio jednog Adema Ljajića u ovom trenutku nema omladinski tim. Imamo svakodnevno po tridesetoro dece na treninzima, ali ne postoje nikakvi uslovi za njihovo uključivanje u prvenstvena takmičenja. Izgradnjom fudbalskog terena u jednom potezu rešićemo na desetine problema. Posao koji obavlja predsednik kluba, bez obzira na rang takmičenja, je vrlo odgovoran. Ne stidim se da kažem da još uvek učim kako se vodi jedan klub. Često znam da potražim savet od iskusnijih. Mnogo je nepoznanica kojima se ne može ovladati u kratkom roku. Olakšavajuća okolnost je da sam u klubu kome svim srcem pripadam, koji je moja druga porodica, koji neizmerno volim. Sa zadovoljstvom sam u Jošanici kada je to situacija zahtevala obavljao i dužnost ekonoma. Ako bude potrebno i opet ću. Kad se nešto voli, ne postoje u mom vokabularu reči neću i ne mogu. Jedna od najbitnijih novosti u radu kluba je da ćemo uskoro u Jošanicu pozvati sve one koji su učestvovali u njenom stvaranju. Iskustvo Emina Raždaginca, Zvonka Mitića, Radeta Vučkovića i ostalih potrebno je klubu. Za njih moraju biti rezervisana mesta, s tim što njihova uloga ne bi bila samo savetodavnog karaktera. Kvalitetni ljudi i kvalitetno fudbalsko igralište jedan su od zaloga koji će u budućnosti proizvesti neke nove Ljajiće.
Nedavno završeno prvenstvo Moravske zone Jošanica je okončala na devetom mestu, uz mnoštvo problema. Imali ste katastrofalnu jesen i fenomenalno proleće. Gde leže osnovni razlozi za tako neujednačenu igru tima?
-Neiskustvo fudbalera uslovilo je loše rezultate u prvom delu sezone. Zimus skoro da nije bilo nikoga ko nas nije prežalio. Sa samo osam bodova nalazili smo se u skoro bezizlaznoj situaciji, ubedljivo poslednji na tabeli. U našem matičnom savezu i pazarskim fudbalskim krugovima već su nas oplakali. Niko nam nije davao ni promil izgleda da ćemo se zadržati u „Moravi“. Prestrojili smo se u hodu i izveli nemoguću misiju. Da nam se dogodio pad u okružnu ligu bio bi to ozbiljan udarac za novopazarski fudbal. Ne želim da tražim opravdanje za taj loš period, ali bilo je i objektivnih razloga koji su nas koštali strmoglavog pada. Na većini utakmica umesto tri bonus fudbalera, igrali smo sa devetoricom. Dosuđeno je pet jedanaesteraca protiv nas. Bili smo pred start prvenstva onemogućeni da u bitku za bodove krenemo sa iskusnijim trenerom. Oni koje smo želeli već su imali angažman. Posle nekoliko uvodnih kola ekipu je preuzeo Ljutvo Bogućanin. Ostao je do kraja prvenstva, ima velike zasluge za pozitivan krajnji skor tima. On će predvoditi Jošanicu i u narednoj sezoni. Ogromne zasluge za odlične prolećne igre pripadaju i iskusnim fudbalerima koji su nam se u međuvremenu priključili- Ibrahimoviću, Halkoviću, Gusinacu, Ajroviću, Nuradinoviću… Kad bi se računao samo drugi deo šampionata bili bismo u samom vrhu lige.
Gledajući sa strane saradnja sa FK Novi Pazar nije ni približna željenoj. Godinama se govori da bez jake Jošanice nema ni jakog Novog Pazara.
-Sigurno je da bi naši odnosi trebalo da budu na znatno većem stepenu. Ne postoji nijedan razlog za rivalstvo između dva kluba. Želimo da budemo od koristi Novom Pazaru, ali i da Novi Pazar obrati pažnju na nas. Naš klub je svojevremeno bio odskočna daska za Brunčevića, Hadžibulića, Ahmetovića, Lotinca, Mujdrgića i mnoge druge. Ovo su samo neki od fudbalera koji su ostavili trag u prvoligašu, a stasali su u Jošanici. Poslednji naš fudbaler koji je pojačao redove Novog Pazara bio je Admir Kecap. I ove godine izbacili smo nekoliko fudbalera za koje se interesuju drugi klubovi. Neće biti nikakvo iznenađenje ako se pojedinci pojave na početku priprema u dresu Novog Pazara. Mnogo je drugačija situacija kada govorimo o smeru Novi Pazar- Jošanica. Ima i onih koji radije sede na klupi prvoligaša, a nama bi bili od velike koristi. Očekujem da se pred početak ove sezone taj odnos prema našem klubu promeni. Lepo bi bilo videti neke od bivših juniora Novog Pazara u dresu našeg kluba. Za mnoge neće biti mesta ni na klupi prvoligaša. Razumem i fudbalere, naš klub ne može da im reši egzistenciju, ali iskustvo kazuje da su mnogi igrajući u Jošanici kasnije lepo unovčili svoje znanje. Svi fudbaleri koji su nastupali u našem klubu i ove, kao i svih prethodnih godina, slobodni su izboru nove sredine. Ako ne budu uspeli da pronađu klub koji može da odgovori njihovim željama vrata Jošanice su im uvek otvorena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
