Draganu Bujoševiću uskoro ističe mandat: Kakav je bio i šta očekivati od novog direktora RTS-a?

Dragan Bujošević prvi put je izabran za generalnog direktora RTS-a 5. maja 2015. godine, čime je nasledio Aleksandra Tijanića.

Bujošević i Tijanić su tokom 1990-ih godina sarađivali u novinarskim projektima koje je pokretao Slavko Ćuruvija. Obojica su bili među ključnim saradnicima u magazinu Evropljanin, koji je bio poznat po svojoj nezavisnoj uređivačkoj politici i kritici režima Slobodana Miloševića.

Nakon pet godina na toj funkciji, upravni odbor mu je 2020. godine dodelio drugi petogodišnji mandat, koji ističe u februaru 2026. godine, i zbog toga on više ne može biti biran na ovu funkciju.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, ocenjuje da je imenovanje Dragana Bujoševića za generalnog direktora RTS-a prvobitno delovalo kao pozitivno rešenje, jer je on u tom trenutku važio za istaknutog i dobrog novinara, i očekivalo se da će doprineti pretvaranju RTS-a u funkcionalan javni servis.

„Međutim to se ispostavilo kao pogrešno. Tokom oba mandata, Bujošević je pokazao da suštinski ne razume šta je javni servis i koja je njegova uloga. On je bio uveren da dolaskom na to mesto treba samo da održava način rada koji je postojao pre njega. RTS je tada tek započeo transformaciju u javni servis, a ona nikada nije dovršena do današnjeg dana“, kaže Veljanovski.

Veljanovski ističe da je Bujošević nastavio praksu Aleksandra Tijanića, koji takođe nije doprineo tome da RTS postane pravi javni servis, jer, kako kaže, smatrao je da državni i javni servis treba da funkcioniše pre svega kao servis vlasti.

„Prema njihovom shvatanju, RTS treba da objavljuje ono što vlast želi i tek u minimalnom procentu da dopusti drugačije, kritičko mišljenje. Tokom Bujoševićevog mandata, RTS nije postao javni servis kakav bi trebalo da bude“, ocenjuje Veljanovski.

Veljanovski objašnjava da javni servis treba da bude prostor za stalnu debatu svih društvenih aktera i integraciju društva, dok je, prema njegovim rečima, Bujošević tokom mandata više doprinosio podelama i promovisao vlast i predsednika Vučića nego što je omogućavao prisustvo drugačijih mišljenja.

„Ponekad su bili pozivani predstavnici opozicije, ali to nije bilo dovoljno. Pravi javni servis treba da omogući glas ne samo opozicije, već i civilnog sektora, nezavisnih stručnjaka i samih građana“, kaže Veljanovski.

Prema njegovom mišljenju Bujošević nije trebalo da bude generalni direktor jer, pre svega, Zakon o radu kaže da nakon 65. godine zaposlenima više nije mesto u upravi, a Bujošević je u trenutku produžavanja mandata bio starij od toga.

„Upravni odbor je ipak procenio da je njegova uloga neprocenjiva i dao mu još jedan mandat, iako sada ima 72 godine“, ocenjuje Veljanovski.

Veljanovski prognozira da od konkursa za imenovanje generalnog direktora RTS-a ne možemo očekivati ništa dobro.

„Izbor se sada sprovodi u konfuznijoj situaciji jer po najnovijem zakonu o javnim medijskim servisima Savet REM-a treba da donese pravilnik o izboru članova upravnih odbora RTS-a i RTV Vojvodine, ali Savet još ne postoji“, kaže Veljanovski.

Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže za Danas da se RTS, prema njihovim monitorinzima, od medija koji je barem delimično pokušavao da održi funkciju javnog servisa, vremenom pretvorio u lični servis.

„Izveštavanje RTS-a se u stvari svelo na promociju onoga što radi Aleksandar Vučić: i u izboru tema i u predstavljanju Vučića. Najgore je što je predstavljanje Vučića išlo mimo njegovih ustavnih ovlašćenja iz člana 112 Ustava Republike Srbije. Vučić je u gostovanjima često nastupao kao da je predsednik Vlade a ne predsednik Republike“, objašnjava Gavrilović.

BIRODI je 2017. Draganu Bujoševiću pokušao da predstavi rezultate svojih istraživanja rada RTS-a, i kako kaže naš sagovornik, održan je jedan sastanak bez ikakvog efekta.

„Uprkos dobroj volji da se pomogne RTS-u, ne može biti demokratije bez jakog javnog servisa i regulatora koji nadzire medijski prostor. Mogu reći da su, uz Oliveru Zekić, Bujošević glavni krivac za to stanje; po našim istraživanjima, veliki broj građana smatra da RTS ne ispunjava svoju funkciju“, priča Gavrilović.

RTS je oduvek bio na meti kritika opoziciono nastrojene javnosti, koja ga, između ostalog, smatra propagandnim glasilom režima.

Međutim, u proteklih godinu dana i pripadnici vladajućih struktura su upućivali oštre kritike na račun RTS-a nazivajući ga „blokaderskom televizijom koja sprovodi obojenu revoluciju“.

Zoran Gavrilović navodi da činjenice i rezultati istraživanja više idu u prilog tome da je RTS na strani vlasti, a da kritike režima trpi jer još uvek nije postao kao Pink.

„Poenta je što Aleksandar Vučić nije zadovoljan što RTS nije Pink. Mera dobrog medija za njega je medij koji promovše njega i njegovu vlast i pravi spotove o „uspesima“ vlasti, a sa druge strane cenzuriše ili napada protivnike“, priča Gavrilović.

On za kraj ocenjuje da je RTS ciljano birao teme i način izveštavanja kako bi zaštitio interese vlasti.

„Na žalost, Bujošević je svojim postupanjem — ćutanjem i načinom izveštavanja, izbora tema koje idu u prilog Vučiću, pozitivnim izveštavanjem i legitimizacijom neustavnog ponašanja — u velikoj meri urušio javni servis u Srbiji i time doprineo urušavanju javnosti i države“, zaključuje Gavrilović.