„Draglica ispod Murtenice“, zavičajna čitanka

U izdanju Biblioteke „Hronike sela“, Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, autor je, pored geografskog prikaza sela Uvca i Čigote, Golih brda i Brijača na Murtenici, sakupio građu o poreklu stanovništva, seobama, zanimanjima, običajima, verovanju, lečenju, slavama i prelima, sa posebnim osvrtom na život u zadruzi.

– Ova knjiga je zavičajna čitanka, zemljopis i istorija, ona je letopis i ogledalo Draglice, svojevrstan je i spomenik patrijarhalnog, zadružnog seoskog života, ognjište na kome će mnoge grejati nada da će naći korene, ali i opelo selu jer se autor u uvodu hronike u jednom trenutku zaplašio i zapitao: da li će uspeti da napiše i izda knjigu pre nego što Draglica nestane ? Nije to bez razloga, nekad su selima nametali i nareze i prireze, ali ona su se držala sve dok im nisu oteli mladost, snagu i podmladak – kazao je u svojoj besedi novinar Dragoljub Gagričić. On je napomenuo da autor, prateći sudbinu svog zavičaja, sela Draglice, kroz istorijske lomove u dva poslednja veka, kao i svedočeći nizom dokumenata i zapisa i otržući od zaborava događaje, značajne datume i ljude, osvetljava u pravom smislu te reči prošlost rodnog sela, ali upućuje čitaoce na izvore, dela Đenića, Ignjića, Ristića, Živkovića, Pećinara i drugih istraživača prošlosti.

Draglica je jedno od retkih starovlaških sela koje je dobilo hroniku, zahvaljujući pregnuću Ljubomira Šuljagića, rekao je Gagričić, podsetivši da je naš zemljak i komšija godinama unazad nizao đerdan bisera , zapisujući ono što mu se urezalo u pamćenje još od priča Solunaca, kopao po knjigama i arhivama, uzgred beležio damare decenija i poput retlih poštovalaca sela – ostavio zavičaju u nasleđe.

O profesoru Šuljagiću, inače, direktoru prijepoljske Gimnazije, i njegovom plodonosnom književnom stvaralaštvu govorio je istoričar Radiša Filipović, koji je akcenat stavio činjenicu da je autor svoj rad utemeljeio u narodu, on je majstor da sluša, ali i da piše pitkim, jasnim jezikom, uporan je istraživač i hroničar, koji čitaoca vuče da iščitava i saznaje.

– Šuljagićeva hronika je lična karta Draglice. U njoj nema pukog hronološkog nabrajanja imena i događaja, ona je oplemenjena anegdotama, pričama, opisima zlatiborskog čoveka, njegovog karaktera, mašte, slobodarskog duha, smisla za humor, lučonoša znanja i pismenosti, ali i njegove nepoverljivosti, naročito prema onome što dolazi iz sfere politike – istakao je profesor Filipović.

Novovaroškim poklonicima pisane reči obratio se i autor, koji je kazao da je ova, inače, sedma knjiga, njegov zavet i dug prema zavičaju, kao i korisno štivo koje može da posluži za dalja istraživanja.

– Čoveku sve mogu uzeti, sem zavičaja i uspomena. Zato sam i napisao knjigu o mom zavičaju, o selu Draglici , koju sam predstaviio onakvu kakva je ona nekada bila. Od te Draglice,na žalost, danas više nije ostalo ništa – podsetio je Šuljagić.

Promocija hronike „Draglica ispod Murtenice“, koja je izazvala veliko interesovanje domaće publike, upotpunjena je i prigodnim umetničkim programom inspirisanim tradicijom, u kome su učestvovali recitatori OŠ“Živko Ljujić“ (pod pedagoškim rukovodstvom profesora Gordane Boranijašević), članovi Društva za negovanje tradicije pevanja izvika „izvika“ i mlađani guslar Nikola Popović.