Loša privatizacija i teška ekonomska kriza, ali i nedostatak investicija, uslovile su drastičan pad broja radnih mesta u Zlatiborskom okrugu, posebno u industrijskoj proizvodnji. S druge strane, u javnom sektoru, koga je tranzicija mimoišla, broj zaposlenih stalno se povećavao.
– Svakodnevno se zatvaraju firme, opada broj zaposlenih u proizvodnom sektoru, a na drugoj strani ljudi se zapošljavaju u javnim preduzećima kako bi se sačuvao socijalni mir. Na taj način, srljamo u još veću krizu, umesto da radimo suprotno i da iskoristimo sve resurse kako bi se spasilo ono što se može spasiti, a to su preduzeća koja rade, ali i da se stimuliše otvaranje malih proizvodnih preduzeća, kaže za Danas Petrašin Drulović, predsednik Veća Samostalnog sindikata za Zlatiborski okrug, dodavši da je uzrok takvom stanju loša privatizacija od koje se očekivalo da će otvoriti nova radna mesta i obezbediti prosperitet.
– Uoči privatizacije u Zlatiborskom okrugu bilo je zaposleno 110.000 radnika, a sada 57.625. Od nekadašnjih 56.300 industrijskih radnika, ostalo je njih 13.977, ilustruje naš sagovornik posledice loše privatizacije, a potom navodi da je od nekadašnjih 17.500 zaposlenih u proizvodnji u Užicu, ostalo svega 4.600 radnika, koliko ih je nekada bilo u preduzeću „Prvi partizan“.
– Trend smanjenja broja radnika se nastavlja, pa je prošle godine u Zlatiborskom okrugu bez posla ostalo 643, a od januara do kraja marta ove godine 899 radnika. Najteže je u opštinama Prijepolje, Priboj, Sjenica i Nova Varoš. U Novoj Varoši skoro da je izvršena deindustrijalizacija, jer u tom gradiću radi svega 400 radnika, istakao je Drulović, dodavši da je početkom ove godine u Užicu posao izgubilo 580 radnika.
U Užicu, koga su mimoišle inostrane investicije, sve je više zatvorenih nego otvorenih malih preduzeća i radnji, a i firme koje rade imaju velikih problema sa likvidnošću. Prema podacima Agencije za privredne registre, od početka godine ugašeno je 196, a otvoreno 97 preduzeća. U odnosu na 2009. godinu u gradu posluje skoro 300 preduzeća manje.
– Ne možemo izaći iz krize ukoliko ne oživi privreda. Do sada se više pažnje poklanjalo javnom sektoru nego proizvodnji. U našem okrugu sada je zaposleno manje radnika u neposrednoj proizvodnji nego uoči privatizacije u Užicu. Bez rasterećenja privrede, stvaranja povoljnog ambijenta, otvaranja novih proizvodnih radnih mesta, stimulisanja investitora da ulažu u naš kraj i racionalizacije u javnom sektoru nećemo izaći iz sadašnje situacije, navodi Drulović i dodaje da bi posledice teške ekonomske krize trebalo ravnomernije rasporediti.
– Da bi se negativni trend u privredi regiona zaustavio potrebno je izgraditi auto-put, modernizovati železnicu, ali i oživeti aerodrom Ponikve, jer nijedan investitor neće pristati da izgubi četiri sata putujući 200 kilometara od Beograda do Užica. S druge strane, velika preduzeća, kao što su Putevi, Valjanica bakra, Impol seval, Jedinstvo i druga, treba podržati podsticajnim sredstvima, jer će njihovim boljim poslovanjem oživeti mala i srednja preduzeća i zanatske radnje, poručio je Drulović.
Zaposleni i penzioneri
– Zlatiborski okrug ima 57.625 zaposlenih i 69.018 penzionera. Od deset lokalnih samouprava u tom okrugu, samo Užice i Arilje imaju više zaposlenih od penzionera. Međutim, nemamo mnogo penzionera, nego imamo veoma malo zaposlenih, ocenio je Drulović.
Demografska slika
– Katastrofalno stanje u privredi uticalo je i na demokratsku sliku Zlatiborskog okruga, pa je od 2002. do 2011. godine broj stanovnika smanjen za 28.467 stanovnika, što znači da je nestala cela opština, poput Bajine Bašte, navodi naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
