Ovo je jedna od najtežih godina u poslovanju preduzeća od njegovog osnivanja do danas. Jedan od razloga je, svakako, nedostatak novca. Stalno ističem da je stanje putne mreže na ovom prostoru najnepovoljnije u Republici. Nažalost, ove godine se stanje ni malo nije promenilo u odnosu na prošlu. Mi održavamo puteve u Novom Pazaru, Kraljevu, Raški, Tutinu i Sjenici i kod nas je izgrađenost putne mreže najlošija. Sjenica ima samo 38 odsto puteva sa savremenim kolosekom. U Srbiji je taj prosek 82, a kod nas na nivou firme 62 procenta. U Kraljevu, Raški i Novom Pazaru je situacija nešto povoljnija, a u Sjenici i Tutinu je najnepovoljnija u Srbiji.
Drugi problem je stanje puteva sa savremenim kolovozom. Polovina puta Novi Pazar-Sjenica je u užasnom stanju, a Novi Pazar-Tutin nije put nego oranje. Na tom pravcu su dobre deonice gde smo radili sanaciju zemljišta, a gde to nije rađeno nema kolovoza- ocenjuje Izet Ljajić, direktor Preduzeća za puteve „Novi Pazar put“, najuspešnije privatizovanog preduzeća u Novom Pazaru.
S obzirom na takvo stanje u putnoj mreži u ovih pet komuna, koliko su uposleni vaši kapaciteti?
– Posla skoro i da nema. Radili smo nešto u naselju Jerka nedaleko od Novog Pazara, radili smo neka klizišta i radimo jedan deo saobraćajnica ovde u gradu. Nedavno smo dobili i jedan posao u Sjenici. Sve je to malo i za naše kapacitete nikad nije bilo nepovoljnije. Mi smo u sistemu korporacije od Novog Sada do Horgoša. Dobili smo 30 kilometara auto puta i naše preduzeće na tom potesu, trenutno, radi 4,5 kilometara. Najverovatnije ćemo raditi još 7,5 kilometara. Da nam nije tog posla bili bismo u veoma nezavidnoj situaciji.
Da li je zbog drastičnog smanjenja posla došlo do smanjenja radne snage?
– Jeste i to nam ne ide u korist jer kvalitetnu građevinsku radnu snagu ne možemo da nađemo odmah i kako treba. Za 10 odsto smo napravili zaokret u smanjivanju radne snage, iako je trebalo da bude više. Unutrašnjim preraspodelama pokušavamo da zadržimo jedan broj ljudi bez kojih ne možemo da radimo ako dobijemo neki posao. Ali, ako se zadrži ovaj trend male uposlenosti, nećemo moći ni njih da zadržimo. Nama su potrebni kvaliteni kadrovi i bez obzira što nemamo dovoljno posla, mi smo i ove godine nastavili da školujemo kadrove za rad na mašinama. Da je bolje rešen problem školstva u Srbiji mi ne bismo to radili, ovako smo prinuđeni. To nam daje dobre rezultate. Deca nam dolaze sa kvalifikacijama koje nemaju veze sa ovom strukom, ali su shvatili da im je jedini izvor prihoda tu i da moraju da daju rezultate. Mi smo prezadovoljni rezultatima koje postižemo u toj oblasti.
Kako vidite razvoj putne mreže u ovom kraju?
– Mi putari imamo izreku „Put je život“ i zato ne govorim samo o putu i problemima finansiranja, već šta ovaj kraj može da da tržištu. To su, pre svega, zdrava hrana i turizam. Od toga nema ništa jer nema puteva i vrtimo se u krugu. Neshvatljivo mi je da se na tome ne radi. Ako država misli da pomogne ovom kraju, mora da počne sa izgradnjom putne infrastrukture. Sa druge strane, i građani ovog kraja moraju da daju svoj doprinos u rešavanju određenih stvari. Eto, na primer, kada je obilaznica oko Novog Pazara u pitanju, niko ne može da ucenjuje u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa. Naše cene su u toj oblasti najviše u Srbiji. To je nekorektno. Ljude treba obeštetiti, ali ništa van normalnih okvira. Ako se ne okrenemo izgradnji putne infrastrukture, nama nema hleba.
Izgradnja obilaznice oko Novog Pazara počela je polaganjem kamena temeljca skoro pre pet godina i u njenoj izgradnji nije se mnogo odmaklo. Zbog čega?
– Na toj saobraćajnici ne radimo ništa. Počeli smo da radimo i stali zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Za mene kao putara to je neopravdano. U Srbiji nema grada koji ima lošiju obilaznici od ove ovde. Faktički, mi je ni nemamo. Do sada smo asfaltirali oko jedan kilometar i na još 1,6 kilometara započeli radove po deonicama. Most je završen i saobraćaj preko njega može da se odvija, ali nije u funkciji baš zbog, još uvek, nerešenih imovinsko-ptavnih sporova.
Vaše preduzeće je najuspešnije privatizovano u ovom gradu. Šta mislite o ostalim privatizacijama u Novom Pazaru?
– Privatizacija je užasno bolan proces, ali je bio neminovan. Bez obzira na trenutne probleme, mi smo jedno od najuspešnije privatizovanih preduzeća i to je uspeh ovog kolektiva. Za ostale privatizacije u gradu mislim da je bilo onih koje nije trebalo da budu odrađene onako kako je urađeno. Imamo firmi gde je to moglo da bude drugačije i uspešnije.
Jedan od ograničavajućih faktora u vašem poslovanju su i velika potraživanja od investitora. Da li ste uspeli da naplatite nešto od tih dugovanja?
– Potraživanja uvek postoje. Međutim, kao što se na izgradnji ništa nije promenilo i sa dugovanjima je ostala ista situacija. Potraživanja nisu mala da mogu da se zanemare, zato tražimo i tražićemo najpovoljnija rešenja kako da to naplatimo. Imam razumevanja za investitore koji nisu izmirili obaveze prema nama, ali i to strpljenje mora da ima kraj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
