Država najveći neplatiša

Od te sume 15,6 milijardi kuna odnosi se na preduzeća u kojima radi gotovo 40.000 radnika, a 4,3 milijarde kuna duguju fizička lica, koja zapošljavaju preko 21.000 radnika. Među najvećim dužnicima su najveće državne kompanije, na koje otpada više od polovine ukupnog duga ili više od deset milijardi kuna. Najviše duguju naftna kompanija INA (dug od tri milijarde kuna), „Hrvatska elektroprivreda“ (dve milijarde kuna), Hrvatski zavod za javno zdravstvo (dve milijarde), brodogradilišta (ukupno dve milijarde), „Hrvatske željeznice“ (0,6 milijardi kuna) i „Hrvatske autoceste“ (0,5 milijardi kuna duga).

Navika neplaćanja novčanih obaveza podjednako je uobičajena i u privatnom sektoru, pa je tako iz podataka koje je ovih dana objavila finansijska agencija FINA vidljivo da više od polovine nepodmirenih obaveza blokiranih firmi otpada na neplaćene poreze. Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) u poslednje vreme sve češće upozorava na ovaj problem, tvrdeći da je stanje u martu ove godine još gore nego krajem ‘90-ih, te da je glavni generator neplaćanja upravo država koja prva ne namiruje svoje obaveze na vreme.

Predsednik Uprave kompanije T-HT (Hrvatski telekom) i jedan od lidera HUP-a Ivica Mudrinić je ovih dana u medijima upozorio da je tačno da slučajeva neplaćanja obaveza ima i u privatnom sektoru, ali da je uzrok tome, kako kaže, lančana reakcija. Kompanije naime ne mogu da naplate svoja potraživanja od države, pa onda ne mogu ni same da podmire svoje obaveze na vreme. Mudrinić upozorava i da pojedine kompanije na naplatu potraživanja od državnog sektora čekaju sve duže, čak i više od godinu dana.

Predstavnici HUP-a zbog toga već početkom sledeće sedmice nameravaju da sednu za sto sa predstavnicima Vlade kako bi ih uverili da sanacija ovakvog stanja mora krenuti upravo od države i da ona prva mora postati uredniji platiša nakon čega će lančanom reakcijom to postati i svi ostali privredni subjekti. Slično razmišljaju i ekonomski stručnjaci najjače opozicione stranke Socijaldemokratske partije, koji su najavili da će u narednim danima u parlamentarnu proceduru poslati predlog zakona o plaćanjima.

Tim predlogom bi se rokovi plaćanja za državni sektor skratili na 30 do 60 dana. Ekonomski strateg SDP-a i jedan od autora tog zakonskog predloga Slavko Linić kaže da će predložiti skraćenje rokova plaćanja upravo u državnom sektoru. Ekonomista „Rajfajzen Grupe“ Zdeslav Šantić upozorio je, međutim, da državne firme zaista jesu glavni problem u zatvorenom krugu neplaćanja, ali da zakonsko ograničenje rokova plaćanja neće rešiti ovaj dugogodišnji problem.

Rekordna zaduženost evroobveznicama

Hrvatska će se na inostranom tržištu zadužiti dosad najvećim izdavanjem evroobveznica u vrednosti od čak 750 miliona evra, odlučeno je na jučerašnjoj sednici Vlade. Tako pribavljen novac biće iskorišćen za pokrivanje tekuće otplate glavnica kreditnih obaveza koje će ove godine doći na naplatu. Evroobveznice se plasiraju po nepromenljivoj kamatnoj stopi od 6,5 odsto, a na naplatu stižu za pet godina i šest meseci „Hrvatska posle više od pet godina odsustva s međunarodnih finansijskih tržišta izlazi iz svojih granica. Pre svega da oslobodimo prostor privredi kod hrvatskih banaka, ali i da ispitamo poziciju na međunarodnom tržištu“, objasnio je rekordno zaduženje premijer Ivo Sanader. R. D.