Iako je od bombardovanja SR Jugoslavije prošlo tačno 13 godina, država još nije obezbedila sredstva za redovno praćenje i ispitivanje ugroženosti zdravlja rizičnih grupa stanovništva, kao ni za praćenje podzemnih voda, ugroženog biljnog i životinjskog sveta. U Srbiji raste broj obolelih od malignih bolesti, pa se predviđa da će ove godine oboleti čak 37.000 osoba, dok će 22.000 preminuti.
Ni danas se precizno ne zna koliko je projektila sa osiromašenim uranijumom NATO ispalio na područje naše zemlje. Naime, podaci NATO govore da je ispaljena 31.000 projektila, vojska tvrdi da je naša zemlja zasuta sa oko 50.000, a Rusija napominje da je ispaljeno čak 90.000 projektila. NATO je priznao da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena na 112 lokacija, ali su do danas od osiromašenog uranijuma očišćene samo četiri lokacije na teritoriji jugoistočne Srbije, dok je preostalo čak 107 na teritoriji Kosova i Metohije. U napadima NATO poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.
Radomir Kovačević, toksikolog Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, kaže za Danas da je kontaminacija na lokalitetima koji su bombardovani izuzetno visoka, a na pojedinim mestima je čak nekoliko hiljada puta veća od uobičajene.
– Ispitivanjem ljudi koji žive na tim područjima utvrđena je velika koncentracija u njihovim organizmima. Tako je, na primer, u analiziranim uzorcima urina utvrđena visoka koncentracija uranijuma, a utvrđena su i rana oštećenja bubrega, krvnih sudova, ali i ozbiljne anomalije kod dece – naglašava Kovačević. On dodaje da se posledice korišćenja obogaćenog uranijuma mogu očekivati posle otprilike deset godina otkako je projektil ispaljen.
– Iskustva iz Hirošime pokazuju da je posle tri godine broj obolelih od leukemije bio povećan 11 puta. Takođe, nakon katastrofe u Černobilju, broj obolelih od ove opake bolesti bio je nekoliko puta veći posle samo šest meseci. Pošto je prilikom bombardovanja Srbije korišćeno oružje manjeg kalibra, posledice se mogu očekivati posle 10 godina, a moguće su i promene na genetskom materijalu, što bi se prenosilo na potomstvo, objašnjava Kovačević. On dodaje da se osiromašeni uranijum nakuplja u skeletu, bubrezima, plućima, jetri i slezini.
Prema njegovim rečima, iako zvaničnici tvrde da su prilikom bombardovanja korišćeni projektili kalibra 30 milimetara, teški 297 grama, istraživanja sa terena pokazuju da su korišćeni kalibri bili i 10 do 12 puta veći.
Naprednija dijagnostika
Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da je dijagnostika i rano otkrivanje bolesti sada znatno naprednije. „Kada je u pitanju osiromašeni uranijum, do sada nismo čuli nijednu priču da je broj obolelih zbog toga povećan, ukazuje Radosavljević.
Konuzin: NATO rat protiv srpskog naroda
Beograd – Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin izjavio je juče da NATO bombardovanje 1999. godine nije bio rat protiv Slobodana Miloševića, već rat protiv srpskog naroda koji je trasirao put separatizmu Kosova. „Nisu slučajno tadašnji pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, a danas visoki funkcioneri samoproglašene kosovske države, javno govorili da se NATO bori na njihovoj strani. Danas je očigledno da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova deo evroatlantskog plana podele Srbije“, rekao je Konuzin na skupu „Da se ne zaboravi: Kosovo i Metohija – 13 godina posle NATO agresije“, održanom u Sava centru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
