Osnivanjem inicijativnog odbora u Subotici i zvanično je pokrenuta inicijativa za formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena.
Sledeći korak je osnivanje takvih odbora u svim mestima u Srbiji gde po poslednjem popisu ima građana koji su se izjasnili kao Jugosloveni, a nakon toga i udruženja, koja će uputiti zahtev Ministarstvu za ljudska prava za osnivanje saveta. Osnov za to je broj građana koji su na poslednjem popisu za svoju nacionalnost izabrali jugoslovenstvo, a takvih je u Srbiji preko 80.000.
– Subotica je pravi grad da se krene sa tom idejom, jer u njoj živi 10 odsto svih Jugoslovena u Srbiji – kaže Mikloš Olajoš Nađ, član inicijativnog odbora. On navodi da je ideja jugoslovenstva suprotstavljanje raznim vrstama nacionalizama, koji su uništili jednu državu.
– Formiranjem ovog saveta želimo stvorimo uslove ravnopravnosti u našoj Srbiji i doprinesemo međusobnoj toleranciji – kaže Olajoš Nađ.
– Ideja jugoslovenstva je mnogo starija nego država koja se zvala tim imenom, a dokaz za to nalazi se u Antologiji jugoslovenske misli i narodnog jedinstva Viktora Novaka, koji navodi da se jugoslovenstvo pominje još 1390. godine – kaže Đorđe Dragojlović, takođe član inicijativnog odbora.
Međutim, zakonsko priznavanje statusa nacionalne manjine zahteva i postojanje matične države, službenog jezika, kulturne tradicije. Jugosloveni tvrde da je njihova zemlja Jugoslavija, a to što ona više ne postoji ne znači da oni ne postoje, dok za zvanični jezik priznaju srpski i hrvatski, odnosno nekadašnji srpsko-hrvatski.
Nepriznavanje Jugoslovena kao specifične nacionalne manjine u inicijativnom odboru ocenjuju da se može shvatiti i kao deo tihe asimilacije Jugoslovena, što se očitovalo i prilikom poslednjeg popisa, koji nije ni predvideo „rubriku“ Jugosloveni. Olajoš Nađ navodi da je to urađeno i u slučaju Statuta Vojvodine.
– Ja sam za usvajanje ovog statuta, ali mi imamo primedbu da u njegovom predlogu nije navedeno da u Vojvodini živi blizu 50.000 Jugoslovena – kaže Olajoš Nađ.
– Logično je da država pokušava da pravno definiše pitanje manjina, ali s druge strane ne sme da zatvara oči pred činjenicom da se 80.000 ljudi izjasnilo kao Jugosloveni – kaže Dragojlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
