Na ovogodišnjim javnim licitacijama za izdavanje u zakup državnog zemljišta na teritoriji Subotice, izdata je samo četvrtina od ukupnih ponuđenih obradivih površina. Ove godine preostalo je za zakup i licitaciju oko 2.500 hektara, a poljoprivrednici su zakupili (samo) 675 hektara – uz cenu od tri hiljade dinara po hektaru za pašnjake u zaštićenim zonama, do 17.000 za njive prve klase.
Prošle godine je preko licitacija izdato u zakup čak oko 14.000 hektara, odnosno gotovo sve zemljište koje je u tom trenutku država nudila za arendu. Otkuda tolika razlika u uspešnosti licitacije, pitanje je na koje poljoprivrednici imaju spreman odgovor. Uslovi pod kojima se ove godine državna zemlja licitirala veoma su nepovoljni. Najveća je zamerka da je zakupac zemljišta obavezan da već početkom naredne godine isplati čitavu sumu po kojoj je licitacija i dogovorena.
– Poljoprivrednici uglavnom nemaju gotov novac u bankama, oni moraju sačekati žetvu i od tih sredstava platiti i troškove zakupa. Jer, u ovom poslu je sve neizvesno, vi niste sigurni do same žetve koliki će prinosi biti, i zato je za svakog veliki rizik da ulazi u zakup zamljišta, a da ne zna kako će poslovati. Običaj koji postoji kod internog zakupa, između privatnih lica, podrazumeva da se cena formira na osnovu visine prinosa, i tada se isplaćuje dogovoreni procenat. Država, međutim, uvek želi sebe da obezbedi, te su i ovog puta poljoprivrednici ti koji snose najveći rizik – kaže za Danas Miroslav Ivković, predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice.
On napominje da je ovaj potez države nekorektan prema proizvođačima hrane, jer ona niti finansira niti subvencionira proizvodnju, a uzima novac unapred.
– Mi smo kao udruženje veoma nezadovoljni i usvojenim budžetom, odnosno delom koji se odnosi na poljoprivredu. Samo naizgled je predviđena veća budžetska stavka za ovu granu, ali najveći deo novca usmerava se ka trgovini, posrednicima ili proizvođačima veštačkih đubriva, pa se tako, recimo, za podsticaj izvoza predviđa 1,2 milijarde dinara, dok za „Viktorija grup“, kao proizvođača đubriva, ide takođe milijarda dinara. A to su delatnosti koje spadaju u nadležnost drugih ministarstava, i ne bi trebalo da se finansiraju na račun poljoprivrede. Država je tako sve podsticaje poljoprivredi ostavila bankama, pri čemu su krediti koje one daju vrlo nepovoljni po seljake. Praktično, najveći deo budžetskog novca namenjenog poljoprivredi potrošiće se nenamenski – kaže Ivković, napominjući da je ovogodišnji budžet gori nego prethodnih godina, gori nego što su poljoprivrednici očekivali, a da je njima preko potrebna pomoć da bi se poljoprivredna proizvodnja intenzivirala i osavremenila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
