„Duboko zabrinjavajuće, ali ne i iznenađujuće“: Istraživanje pokazalo da sve više mladih ima psihičke poteškoće

Istraživanje Centra za mlade utvrdilo je da se svaki sedmi učenik samopovređivao tokom života, prenosi Novi magazin.

Pet odsto učenika ima panične i anksiozne napade, a oko dva odsto muče poremećaji u ishrani. Primetan je i porast hiperaktivnih poremećaja sa poremećajima pažnje, koji je konstatovan kod 1,7 odsto učenika. Poremećaji ponašanja primećeni su kod 2,2 odsto ispitanika.

Psiholog Leo Ivanišević kaže da su deci i mladima potrebni odgovarajući uslovi za zdrav razvoj.

„Od trenutka polaska u školu, pa kroz adolescenciju, deci je potrebno okruženje koje balansira strukturu i prostor za igru, istraživanje i eksperimentisanje. Dakle potrebne su jasne granice i jasni okviri koju pružaju: sigurnost, predvidivost, stabilne figure oslonca, i pravila koja važe i dosledno se primenjuju u većini konteksta. Struktura, pravila i granice služe tome da ‘drže siguran i bezbedan prostor’ u kom se onda odvija eksperimentisanje, igranje, otkrivanje, saznavanje novih stvari i razvoj“, objašnjava Ivanišević.

Ukazuje da mladi tek otkrivaju i uspostavljaju svoju autonomiju, i pored slobode potrebna im je i struktura i vođstvo pouzdanih odraslih, kao i da trenutno živimo u svetu koji je jako šaren, raznovrsan i haotičan.

„To je globalna situacija kojoj možemo pridodati i specifičnu situaciju u državi. Na televiziji se preporučuje i podržava jedan set vrednosti i pravila, u školi drugi, među vršnjacima treći, u kući četvrti, a na internetu peti. Ti setovi vrednosti su vrlo često kontradiktorni i nemoguće je ispuniti jedan, a da se ne oglušiš o drugi. Deca i adolescenti koji tek formiraju svoj identitet su sluđeni, a mislim da im ni mi odrasli nismo neka velika podrška, jer smo i mi sami sluđeni u haotičnom sistemu gde nam više nije jasno ni šta treba da radimo, ni ko treba da postanemo, ni koja pravila važe u kom kontekstu (i za koga)“, navodi Ivanišević.

Ističe da je moderna današnjica komplikovana, a jasnih struktura i pouzdanih stubova oslonca je sve manje, da su roditelji sluđeni, jer ne mogu da se oslone na sistem i okruženje u kom žive, a onda su i deca sluđena jer ne mogu da se oslone na roditelje čiji su kapaciteti na izmaku u pokušaju preživljavanja.

„Ne mogu da se oslone na školski sistem koji sve više pere ruke od vaspitnog dela njegove obrazovno-vaspitne uloge i prepušteni su vršnjacima i medijima. Vršnjaci su podjednako sluđeni i iako mogu da ponude prijateljsku podršku i prihvatanje, ne mogu da zamene zrelo i stabilno vođstvo odraslih“, kaže Ivanišević.

Ocenjuje da mediji i internet šalju previše različitih i kontrodiktornih poruka među kojima ni odrasli ne mogu da se snađu, a kamoli deca.

„Sa svim ovim uzetim u obzir, mislim da podaci ovog istraživanja nisu iznenađujući, ali jesu poražavajući i ukazuju na to da mi odrasli moramo mnogo više da se potrudimo da na nivou porodice, zajednice i društva pružimo stabilnije oslonce i okvire, jer na svojoj koži osećamo da haotična situacija i haotičan sistem ne prija ni našem mentalnom zdravlju, a kamoli mentalnom zdravlju generacija koje tek stasavaju“, zaključuje Ivanišević.

Danijela Barjaktarević, viša savetnica za razvoj i implementaciju programa u Fondaciji SOS Dečija sela Srbija, smatra da istraživanje koje je sproveo Institut za mentalno zdravlje ukazuje na zabrinjavajuće podatke o mentalnom zdravlju mladih u Srbiji, što naglašava potrebu za većom podrškom i pažnjom usmerenom na mentalno zdravlje mladih.

„Mladi iz opšte populacije suočavaju se sa brojnim izazovima koje im donosi period prelaska iz detinjstva u odraslo doba. Oslonac u očuvanju njihovog stabilnog funkcionisanja mogu im obezbediti porodica, škola i zajednica sa jedne strane, kao i mehanizmi koje su oni lično tokom svog odrastanja izgradili za suočavanje sa teškim životnim situacijama ili svakodnevnim izazovima“, ukazuje Barjaktarević.

Kaže da organizacija SOS Dečija sela sprovodi različite programe podrške mladima koji imaju iskustvo odrastanja u alternativnoj brizi i drugim osetljivim grupama mladih.

„Vršnjačko istraživanje koje je naša organizacija sprovela sa mladima ukazalo je da su mladi koji su imali iskustvo odrastanja u sistemu alternativne brige najčešće i pre samog smeštaja imali brojna traumatska iskustva tokom odrastanja. Oni neretko pokazuju osećanje straha i zabrinutosti za sebe i svoju budućnost, a zbog nedovoljne podrške sistema i zajednice mogu postati dodatno ranjivi, čime su njihovi kapaciteti za stabilno funkcionisanje i osamostaljivanje dodatno ugroženi“, dodaje.

Objašnjava da praksa pokazuje da je mladima za prevazilaženje strahova i zabrinutosti sa kojima se suočavaju najvažnija psiho-socijalna podrška u vidu savetovanja, te da se ne može raditi na drugim aspektima njihove bolje integracije u zajednicu pre nego što ovaj preduslov bude ispunjen.

„Dodatni pritisak na psiho-socijalnu dobrobit mladih predstavljaju i brojni drugi faktori proistekli iz nesigurnog društvenog konteksta, a koji su povezani sa planiranjem njihove bliže i dalje budućnosti, obrazovanjem, prilikama za zaposlenje, stanovanjem, iskazivanjem svojih stavova i mišljenja i dr“, smatra Barjaktarević.

Nataša Zečević, profesorka matematike u srednjoj školi, navodi da je podatak da je 20 odsto mladih psihički ugroženo alarm za uzbunu.

„Deca vape za podrškom. Istraživanje nam pokazuje da se deca u velikom broju osećaju usamljeno i nesigurno. Mi koji provodimo puno vremena sa njima to vidimo svakodnevno. Razlog je potpuno urušen sistem vrednosti, nedostatak školskih psihologa, nedovoljno priče o mentalnom zdravlju, nesigurno okruženje i ogroman pritisak na mlade“, ukazuje ona.

Zečević se plaši da će nova istraživanja pokazati da je situacija u Srbiji još gora od ove o kojoj trenutno pričamo.

„Da bismo imali srećnije mlade u Srbiji potrebno je da obezbedimo sigurnije okruženje, uspostavimo drugačiji sistem vrednosti i uredimo škole da budu dobre zajednice sa sve“, zaključuje Zečević.