Dušan Tadić: Fudbalski maestro

Lako dokaziva brojkama. Da nije namestio četiri gola saigračima i sam dva puta savladao golmane u pobedama nad Moldavijom i Austrijom, odnosno jednom „poentirao“ u remiju sa Republikom Irskom, „orlove“ bi papreno koštala promaja u odbrani, a javnost u zemlji bi nastavila da ih kudi kao večite gubitnike umesto što je preko noći počela da veruje da će možda ponovo svanuti dan kada će je i sportisti u kopačkama učiniti ponosnom. Međutim, pogrešno bi bilo njegove zasluge za ovu rezultatsku renesansu svesti na pomenute egzaktnosti. Ono što i najpovršnijem posmatraču upada u oči jesu lakoća Tadićevog spajanja veznog reda i špiceva, ogromno samopouzdanje u proturanju lopti ispod protivničkih nogu ili iznad njihovih glava, savršena percepcija tuđe igre, veština u duelima „jedan na jedan“, tehnički doterani i raznovrsni šutevi i – ono za čim ovdašnji ljubitelji fudbala, umorni od mlakosti i manekenisanja na terenu, odavno žude – strast u nastupima za zemlju. Posle pobedonosnog gola u poslednjoj utakmici Dušan se radovao kao da je golman koji je tek u poslednjem meču karijere zatresao protivničku mrežu.

Ili, kao da se prethodnik selektora Slavoljuba Muslina, Radovan Ćurčić, nije silno ogrešio o njega, izbrisavši ga sa spiska reprezentativaca kada je digao glas zbog minorne minutaže, a potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije Savo Milošević ga iz istog razloga provlačio kroz medijsko blato. Kao da ga nesrećni Dik Advokat nije zaobilazio u sastavljanju tima, a Siniša Mihajlović mu tek na kašičicu davao šansu. Nije nekadašnji kapiten Vojvodine uvek bio racionalan u driblingu, siguran i tačan u organizaciji igre, samouveren i fudbalski drzak, ali je stalno napredovao. Posle novosadskog kluba u dresu Groningena i Tventea, zbog čega je tretiran kao kralj asistencija u holandskoj Erediviziji, a već drugu sezonu u engleskom Sautemptonu, gde je odmah, na debiju, osvojio srca probirljive publike „svetaca“, a upravu vrlo brzo „naterao“ na produženje ugovora.

Treći „paker“ Evrope u sezoni 2010/2011, iza Lionela Mesija i Mesuta Ozila, rođen je 20. novembra 1988. godine u Bačkoj Topoli, porodičan je čovek, pa sve slobodno vreme provodi sa suprugom Draganom, sinom Petrom i ćerkom Tarom.