Dve godine investicione ekspanzije

Opštinski čelnici uložili su ogromnu energiju i sve svoje profesionalne kapacitete kako bi u što kraćem vremenskom periodu rešili ključne probleme, posebno u oblasti izgradnje infrastrukturnih objekata, vodosnabdevanja, poboljšanja putne mreže, funkcionisanja komunalnog sistema. U brojne kapitalne projekte iz budžetskih sredstava Republike Srbije i opštine Nova Varoš investirano je više od pola milijarde dinara. Čelnici lokalne vlasti dostojno su reperezentovali svoj grad i u brojnim kontaktiama sa predstavnicima resornih ministarstava, državnih institucija, nevladinog sektora i međunarodnih donatora, svi zajedno smo podigli kredibilitet i ugled opštine – kaže Slaviša Purić, predsednik opštine Nova Varoš, analizirajući učinak lokalne vlasti za dve godine vladavine.

*U kojim oblastima je najviše urađeno i koji su, po Vašem mišljenju, razvojni programi obeležili protekle dve godine?

– Izdvojio bih dva velika projekta – žičaru i sportsku dvoranu, u koje je investirano skoro 270 miliona dinara. Turizam je generalno oblast kojoj smo posvetili posebnu pažnju i čini mi se da je prvi put, nakon više decenija, upravo aktuelna vlast prepoznala kako stvoriti pravi ambijent za unapređenje ovog segmenta privrede. Zato je u protekle dve godine, osim ulaganja u infrastrukturu (kako u gradu tako naročito u turističkoj zoni na Zlataru), okosnica aktivnosti u oblasti turizma bila i izrada strateški važnih dokumenata i planskih akata, koji su preduslov za privlačenje investicija. Poboljšanje putne mreže je takođe jedan od prioritetnih zadataka ove vlasti. U njenu izgradnju i asfaltiranje u seoskim mesnim zajednicama i na području grada uloženo je više od 150 miliona dinara. Dosta je urađeno i u oblasti vodosnabdevanja. Sredstvima Republike i Opštine u različite programe u ovom segmentu uloženo je više od 50 miliona dinara, a zahvaljujući realizaciji ovakvih poduhvata, već dve godine nema režima restrikcije vode. Da podsetim građane da su obimni radovi urađeni i na planu unapređenja kanalizacione mreže i ostalih infrastrukturnih objekata u prigradskim naseljima i rubnim područjima grada.

*Sve češće se, međutim, mogu čuti kritike da, kada je u pitanju izgradnja puteva, pojedina sela nisu u ravnopravnom položaju u odnosu na pojedine mesne zajednice.

– Možda je takva ocena bila prihvatljiva u jednom kraćem vremenskom periodu naše vlasti, ali se poslednjih godinu dana trudimo da ispravimo neke greške i propuste iz prošlosti. Tome u prilog govori činjenica da smo u proteklih petnaestak meseci, osim puteva u Bistrici, Vranešima, Vilovima, Komaranima, Radijevićima, Akmačićima, Bukoviku, asfaltirali i deonice saobraćajnica u Donjoj Beloj Reci i Negbini, a uskoro očekujemo i početak radova na putu Jasenovo – Bela Reka, u dužini od preko šest kilometara, koji su vredni oko 110 miliona dinara.

* Ispunili ste predizborna obećanja vezana za žičaru i sportsku dvoranu, ovih dana trebalo bi da budu započeti radovi na rekonstrukciji glavne gradske ulice, a kakva je sudbina projekta sanitarne deponije?

– Nakon realizacije prve faze radova na ovom ozbiljnom poduhvatu, započetom još pre četiri godine, posao je zapao u ćorsokak jer je bilo nužno da se postojeći projekat deponije dopuni i uskladi sa novim zakonskim rešenjima domaćeg zakonodavstva i standardima Evropske unije. Moram da istaknem da je naša opština u čitav posao ušla angažovano i odgovorno. Projekat će svakako biti nastavljen, država i donatori će opredeliti sredstva za ovu investiciju, a prvi korak koji ćemo preduzeti jeste da sa susednim opštinama formiramo zajedničko preduzeće i ovu obavezu moramo ispuniti do kraja oktobra.

*Nakon prve godine vlasti niste bili zadovoljni postignutim rezultatima na polju poljoprivrede i razvoja malih i srednjih preduzeća.

– Da, ali su se na tom planu poslednjih nekoliko meseci stvari bitno promenile. Zahvaljujući angažovanju opštinske Poljoprivredne službe, sprovedene su brojne aktivnosti. Izdvojio bih samo najvažnije poslove odrađene uglavnom tokom ove godine: podsticaj stočarske proizvodnje kroz subvencionisanje veštačkog osemenjavanja i umatičenja grla, besplatna podela mineralnih đubriva za poboljšanje plodnosti zemljišta, uz podršku opštine, osnovana su dva poljoprivredna udruženja „Uvačka reka mleka“ i „Zlatarci“, da podsetim da smo ubrzali proces da se zaštiti geografsko poreklo zlatarskog sira, prvi put je urađen godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a tokom prošle i ove godine opština će pružiti i finansijsku pomoć protivgradnim stanicama.

*Opozicija i deo javnosti optužuju aktuelnu vlast da ništa nije učinila na polju privlačenja investitora, poboljšanju teške privredne situacije, rešavanju socijalnih problema građana, da krši zakon ne raspisujući izbore za mesne zajednice, a zamerke se mogu čuti i na račun funkcionisanja javnih preduzeća. Kako komentarišete takve kritike?

– To su paušalne i neargumentovane ocene. Sve što je u protekle dve godine urađeno jeste u cilju stvaranja što povoljnijeg ambijenta za investiranje u zlatarski kraj, jer smo svesni da ogromne potencijale i prirodne resurse, jedinstvene u Srbiji i šire, moramo staviti u funkciju razvoja opštine. Kada je privreda u pitanju, ingerencije opštinske uprave su tu ograničene, ali pokušavamo da pojedinim opštinskim odlukama privrednicima olakšamo poslovanje. Jedna od takvih mera je i najnovija odluka Opštinskog veća da se preduzećima koji imaju problema sa likvidnošću otpišu kamate na komunalnu taksu, uz mogućnost da osnovni dug regulišu u ratama, a dosta smo angažovani i da privrednicima pomognemo da lakše dođu do povoljnih kreditnih sredstava iz republičkog Fonda za privredni razvoj. Nemaju utemeljenje ni kritike koje se odnose na rad javnih preduzeća. Tu posebno mislim na funkcionisanje Komunalnog preduzeća i Direkcije za izgradnju. Podsetiću građane da smo od predhodne vlasti u ovim firmama u „nasleđe“ dobili praznu kasu i dugovanja od više desetina miliona dinara. Zahvaljujući naporima rukovodstava i pomoći opštine, sanirana je šteta i obezbeđeno normalno funkcionisanje u poslovanju. Takođe smo svesni da teške ekonomske prilike uzimaju „danak“ i da naši građani sve teže žive, mnoge porodice čak i na rubu egzistencije. Iz više nego skromnog budžeta, za različita socijalna davanja samo za ovu godinu opredelili smo oko pet miliona dinara.