Edukativni pab kviz o karcinomu bešike – „Da li te je ikad izdala?“

Kroz ovakve događaje želimo da poručimo da je prevencija važna, da rana dijagnostika spasava, a stigma mora da prestane. Najveći problem je što rak mokraćne bešike u početnim fazama gotovo uopšte ne daje simptome ili se oni pogrešno tumače kao bezazleni. Pacijenti se javljaju kasno, dijagnostika se odlaže, a ishod lečenja često zavisi upravo od vremena, izjavio je predsednik Udruženja „Uro Takt“ Marko Đurić.

Prema njegovim rečima, veliki broj pacijenata se suočava sa nedostatkom adekvatne i savremene terapije, posebno u kasnijim fazama bolesti, što direktno utiče na kvalitet i dužinu života.

„Naš zadatak je da o tome govorimo glasno i jasno. Poseban segment priče je stigma. Kada zbog bolesti mora da se ukloni cela bešika, pacijent dobija stomu i mora da živi s njom do kraja života. Ta činjenica mnogima teško pada, ne samo fizički nego i psihološki“, rekao je Đurić.

Razgovor o toj bolesti stoga bi trebalo da bude pristupačan, otvoren i prijateljski. Ne kroz klasične konferencije i suva predavanja, već kroz nešto što će približiti temu, kroz kviz, humor, dijalog i zajedničko učenje, naveo je on.

Prema rečima urologa u Klinici za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Marka Živkovića, kod najvećeg broja pacijenata prvi i najznačajniji simptom je pojava krvi u urinu.

Taj simptom pacijenti ne bi trebalo da ignorišu i predstavlja znak da se jave lekaru.

Drugi simptomi mogu biti bolno mokrenje, peckanje prilikom mokrenja, učestalo mokrenje kao i bolovi u donjim partijama trbuha i leđa. Kod pacijenata sa sumnjom na karcinom mokraćne bešike bi trebalo sprovesti detaljnu dijagnostiku koja podrazumeva osnovne laboratorijske analize krvi i urina, ultrazvučni pregled abdomena i male karlice i cistoskopiju, upozorio je Živković.

Cistoskopija je, objašnjava, suverena dijagnostička procedura, kojom urolog pregleda unutrašnjost mokraćne bešike i kada je moguće uočiti tumorske promene.