Egipat

Staroegipatsko društvo bilo je veoma kontroverzno, makar sa današnje tačke gledišta. Iako je društvo bilo veoma religiozno, obdareni pojedinci uspeli su da se otrgnu ove evolucione nuspojave makar na kratko vreme, prilikom rada na bazičnoj matematici, geometriji i astronomiji. Religija, pak, bila je jedan od svakako najznačajnijih elemenata staroegipatske civilizacije. Religija je bila čak toliko važna, da je državno uređenje bila tzv. „teokratija“, što se može prevesti doslovno kao „vladavina boga“. Još od ovog momenta u razvoju društva možemo primetiti izrazitu povezanost države i religije, što danas ima odjek u snažnom uticaju crkve na državu, gde je Srbija veoma dobar primer (zarad religije Ustav se krši na mnogim mestima, crkva se finansijski i ideološki potporuje na državnom nivou i sl.). Za dinastije faraona koje su vladale Egiptom smatralo se da su „avatari“, božanstva koje je usud odredio da vladaju smrtnicima. Kad se pogledaju staroegipatska božanstva, vidi se da je ta religija prošla kroz prvobitne faze poput totemizma, jer se za veliki broj božanstava vidi da su u životinjskom obliku (Hator je bila krava, Horus soko i sl.). Međutim, obožavanje Sunca i velika važnost plodnosti samog tla uticali su na razvijanje jednog veoma tipičnog religijskog sistema u kome je Sunce (pa i njegova „otelotvorenja“, Horus i Amon-Ra) igralo centralnu ulogu. Tako se iz totemizma razvila jedna solarno-htonska religija/mitologija.

Htonski (podzemni) elementi staroegipatske mitologije odslikavali su se u mumifikaciji važnih individua (prevashodno faraona i njegove porodice), u želji za „očuvanjem“, za „trajanjem“. Ova fascinacija mrtvim telom ponovo će se pojaviti u pravoslavlju u obožavanju mrtvih tela koje se zovu „mošti“ (dok su Egipćani makar ozbiljno umeli da sačuvaju telo od totalnog raspada, pravoslavne „mošti“ su doslovce raspadnuti, truli delovi tela i kostiju. Bizarno). Sa druge strane, solarni element je uticao na kasnije formiranje popularnih monoteističkih religija kao što je, između mnogih ostalih, hrišćanstvo. Kanadski teolog, Tom Harpur, bio je svojevremeno zabezeknut kad je u staroegipatskim ruinama naišao na mural koji je veoma verno odslikavao nešto što snažno podseća na mitološko rođenje Isusa Hrista od „device“ Marije – samo što je Marija bila Isis, a Isus – Horus. I drugi istraživači koji se bave starim religijama našli su zanimljive stvari, kao što su deset božijih zapovesti – ispostavilo se da je tih deset „zapovesti“ samo mala selekcija iz znatno obimnije egipatske Knjige mrtvih. Ispostavilo se da je hrišćanstvo samo bleda kopija starih politeističkih religija.

Arhitektura je bila takođe od značaja u staroegipatskoj civilizaciji, te i do dan danas čuvene piramide stoje u Egiptu kao tihi podsetnik na jednu civilizaciju koja je, iako odavno mrtva, ostavila svoje potomke. Monumentalnost je bila jedna od glavnih osobina ove arhitekture, pa i umetnosti uopšte. Zbog tog karaktera uzvišenosti i monumentalnosti, zabavna umetnost nije mogla da se razvije.

Kao što se da videti, današnja Evropa (pa i šire), pod jakim je uticajem staroegipatske civilizacije. Od elementarne matematike i astronomije (znali su i da godina ima 365 dana – iako zvuči prosto, bez moderne tehnike bilo je to teško dokučiti), pa sve do evolucionih nuspojava poput religije. U narednim člancima videćemo i koje druge civilizacije su uticale na oblikovanje Evrope kakvom je danas znamo.