Projekat „Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja“ Ministarstva rada i socijalne politike Uprave za rodnu ravnopravnost u saradnji sa listom „Danas“ sprovodi kampanju podizanja svesti javnosti o sprečavanju nasilja nad ženama i upoznaje javnost sa principima rodne ravnopravnosti u domaćim i međunarodnim dokumentima. Projekat finansira Vlada Kraljevine Norveške.
Ejdžizam (ageism) spada među najrasprostranjenije oblike diskriminacije u savremenom svetu, a podrazumeva diskriminisanje pojedinaca/pojedinki samo zato što pripadaju starosnoj grupi trećeg doba. Gde je granica trećeg doba zavisi od kulture, nivoa razvijenosti jednog društva, društvenog bogatstva i demokratskih potencijala. Danas se pod trećim dobom u Evropi podrazumeva životni period u kome ljudi završavaju aktivni radni vek i odlaze u penziju, dakle od polovine šezdesetih ili početka sedamdesetih godina života do smrti. S obzirom da se životni vek ljudi produžava, da se šanse da budu aktivni još izvestan broj godina povećavaju, razvijena društva se organizuju na takav način da ljudi trećeg doba imaju prilike da žive i dalje aktivno, razvijaju vlastite kapacitete, kreativno se izražavaju i ne osećaju isključenim iz zajednice. Tako se organizuju univerziteti trećeg doba, umetničke škole i akademije trećeg doba, kursevi računara, kreativnog pisanja i sl. za pripadnike/pripadnice ove dobne skupine. Paralelno postoji i niz diskriminišućih praksi. Na primer, kompanija IBM je poslala na plaćeno odsustvo zaposlene iznad pedeset godina kako bi uvela nova pravila poslovanja za novozaposlene, a eliminisala uticaj ljudi koji imaju dugogodišnje iskustvo sindikalnog organizovanja i odbrane prava zaposlenih na mlade kadrove.
Tokom ljudske istorije u mnogim kulturama, pa i kod nas, postojao je običaj lapota – prepuštanja starih i nemoćnih silama prirode ili izazivanja njihove nasilne smrti kako bi bliža okolina ili zajednica bile oslobođene obaveze da brinu o njima, hrane ih ili zadovoljavaju njihove druge potrebe. Tragovi ejdžizma mogu se detektovati u pričama za decu (Glinena posudica), kulturnim i modnim trendovima. Potrošačka civilizacija favorizuje grupe koje su potencijalni konzumenti, tako da su moda, reklame, proizvodnja usmereni ka mladoj, visokoproduktivnoj populaciji. Ima primera uspešnih zajednica u kojima su i vrlo stari ljudi imali svoje zadatke, odgovornosti i pružali doprinos zajednici. Najčešće odnos prema starima i odnos prema deci pokazuju koliko jedna zajednica ima etičke principe ugrađene u svoje funkcionisanje.
Zanemarivanje potreba ljudi trećeg doba ima i povratni uticaj na njihovu percepciju vlastite ličnosti. Staračke depresije su najčešće uslovljene porukama koje društvo permanentno upućuje starim osobama.
Ejdžizam, kao i drugi oblici diskriminacije, ranije pogađa žene nego muškarce koji svoju akumuliranu društvenu moć koriste da bi povećali svoj društveni prestiž. Žene se češće vrednuju kao seksualni objekti, u odnosu na to koliko su seksualno atraktivne, što ubrzava njihovo «starenje» u odnosu na muškarce. Tako se već za četrdesetogodišnju ženu koriste termini “usedelica”, “klimakterična” i sl. dok se takvi pežorativni termini ne koriste za muškarce iste dobi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
