Dugo najavljivano izmuljavanje Begejskog kanala koji Srbiju povezuje plovnim putevima sa susednom Rumunijom, trebalo bi prema najavama da započne na rumunskoj strani. Županija Timiš izdvojila je za početak radova na čišćenju Begeja tri miliona evra, a plan je da komplikovan posao revitalizacije kanala omogući plovidbu do kraja 2010. godine. Otvaranje kanala Begej znači skraćenje puta prema rumunskim lukama na Dunavu i Crnom moru, kao i prema podunavskim zemljama, što bi dovelo do značajnog ekonomskog profita.
Kanal Begej, koji je počeo da funkcioniše 1937. godine, poslednji put je bio obnovljen 1945. godine, a plovidba putničkih brodova zaustavljena je 1967. godine. Ipak, uprkos najavama rumunska strana ne može da radi ovaj obiman posao bez saglasnosti srpske strane, tačnije saglasnosti srpskog dela Srpsko-rumunske hidrotehničke komisije. Prema informacijama Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine, neophodne su garancije da čišćenje Begeja u gornjem toku neće izazvati ekološko zagađenje u Srbiji tako da se aktivnosti na usaglašavanju moraju nastaviti.
Nadležni organi Srbije i AP Vojvodine, odnosno sve relevantne institucije u našoj zemlji, zainteresovane su da se čišćenje Begeja obavi na način koji je bezbedan za sve.
– Sva pitanja, pa i rešavanje pitanja kanala Begeja, regulisana su međudržavnim sporazumom Rumunije i Srbije iz 1955. godine. Da bi se u potpunosti razumela kompleksnost projekta čišćenja Begejskog kanala, treba reći da revitalizacija znači bezbedan način odlaganja visokotoksičnog mulja, za koji su naši stručnjaci utvrdili da postaje i hemijski aktivan ukoliko ne bude pravilno odložen i zaštićen. I srpska i rumunska strana uradile su svoje studije izvodljivosti za rehabilitaciju Begeja. Mešovitoj komisiji je još tokom 2006. godine dostavljena rumunska dokumentacija za izvođenje radova na teritoriji Rumunije, koji se odnose na sektor od granice do Temišvara. Srpska strana nije bila saglasna sa rešenjem, koje je ugrožavalo našu teritoriju – kaže Mladen Vučinić, sekretar srpskog dela Srpsko-rumunske hidrotehničke komisije.
– Poslednji sastanak stručne radne grupe održan je u aprilu ove godine, kada je rumunska strana predstavila potpuno novo rešenje i to za uzvodni sektor od 28. do 43. kilometra Kanala, zbog čega je pismom predsednika srpskog dela Mešovite komisije zatražena kompletna tehnička dokumentacija na osnovu koje bi moglo da se sagleda novoprojektovano rešenje – kaže Vučinić.
Novo rešenje dostavljeno je krajem maja, kaže Mladen Vučinić, i objašnjava da su naše stručne institucije, nadležni organi i organizacije dali negativno mišljenje na dostavljenu dokumentaciju. Na rumunskoj strani nalazi se oko 700.000 tona toksičnog mulja za koji treba naći adekvatno rešenje kako se ne bi ugrozio kanalski sistem Dunav – Tisa – Dunav po najvišim evropskim standardima za koje je srpska strana izuzetno zainteresovana.
Sa svoje strane, Srbija je voljna da na svojoj teritoriji uradi projekte, obezbedi sredstva i započne radove na čišćenju Kanala. Zainteresovana je i da se konačno reši problem visokotoksičnog mulja koji se decenijama taložio i predstavlja pravu ekološku bombu.
Najzagađenija voda u Srbiji
Danas se Begej svrstava u najzagađenije vode Srbije. Zbog stepena zagađenja begejska voda je klasifikovana u četvrtu kategoriju, što znači da je reč o vodi zagađenoj preko maksimalno dozvoljene koncentracije i privredno potpuno neupotrebljivoj, sem za plovidbu. Pod uticajem otpadnih voda iz Temišvara, u našu zemlju Begej stiže sa vodom čiji kvalitet odgovara četvrtoj klasi. Stanje se ne poboljšava prolaskom kroz Banat, jer snažna industrija Zrenjanina u velikoj meri zagađuje reku, tako da kvalitet vode nizvodno od Zrenjanina često biva van klase. Permanentno industrijsko zagađenje uticalo je na povećanje mulja, zbog čega se vremenom smanjivao rečni saobraćaj. Povećana koncentracija fosfata, amonijaka, teških metala i masnoće samo su neki od hemijskih i bakterioloških nalaza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
