Najavljena izgradnja regionalne deponije, udaljene samo 200 metara od omiljenog kupališta i ribolovačkog izletišta kod jezera Peskara, bila je povod da grupa nevladinih organizacija uputi novosadskoj kancelariji republičkog Zavoda za zaštitu prirode zvaničan zahtev za zaštitu jezerskog kompleksa.
Odgovor još nije stigao, ali su ekolozi alarmirali javnost, upozoravajući da se moraju poštovati ekološki standardi.
– Tražimo da zrenjaninsko jezero bude proglašeno zaštićenom zonom šestog stepena, što podrazumeva mogućnost odvijanja turističkih i rekreacionih sadržaja, ali i nekih privrednih aktivnosti. Ovo područje, svakako, treba staviti pod zaštitu, jer mi u tom domenu ni izdaleka ne ispunjavamo kriterijume EU, koji određuju da najmanje 10 odsto teritorije mora da se stavi pod poseban režim ekološke zaštite. U Vojvodini ta brojka jedva prelazi 5,5 procenata, a Vlada Srbije je 2010. odredila kao ključnu za ostvarivanje evropskih standarda. Ovo je šansa za Peskaru, pa zato i moramo da se izborimo da nju štiti zakon – kaže mr Mirjana Ćurić, stručnjak za ekologiju.
Među potpisnicima zahteva da se Peskara proglasi zaštićenom zonom su Društvo za negovanje tradicije i ekologije „Feher to“ iz Lukinog Sela, Volonterski centar, Zrenjaninski edukativni centar, Udruženje „Foto ekspo“ i Fondacija „Fedra“. Član Gradskog veća dr Branislav Martinov zagovornik je ideje da jezerski kompleks ne samo da treba sačuvati već ga treba dalje uređivati.
U međuvremenu, traju pripreme za početak radova na izgradnji regionalne deponije za upravljanje otpadom, na lokaciji gde kažu da postoje svi uslovi za bezbedno odlaganje smeća.
– Nema razloga za brigu. Postrojenja za reciklažu i preradu otpada biće podignuta na bezbednoj udaljenosti od Peskare, primeniće se najnovija tehnološka dostignuća i neće biti zagađenja okoline. Ovde će biti deponovan samo onaj otpad čije će se širenje sprečavati geotekstilnim barijerama, što znači da neće biti mogućnosti da se zagade okolne vode – objašnjava mr Dejan Jovanov, član gradskog Saveta zadužen za ekologiju.
Jezerima u Mužlji rejting je skočio nakon uređivanja plaže za kupače i stvaranja uslova za pecaroše. Ekolozi tvrde da je jezerska voda izuzetnog kvaliteta, prirodno filtrirana peskom i pri tom je podzemnim tokovima povezana sa Tisom. Iskopavanjem peska, za izgradnju Koridora 10, na ovom mestu nastaje i četvrto, najveće jezero. Ceo kompleks smešten je u blizni rezervata prirode Carska bara.
A šta nama ostaje
– Ako se ovde leti kupa pet do šest hiljada kupača, to znači da su Zrenjaninci prepoznali vrednost jezera, što treba da učini i lokalna samouprava. Prostor jezera mogao bi da se pošumi, jer u Banatu je samo tri odsto teritorije pošumljeno. Mogli bismo da izgradimo staze zdravlja, da bi predeo oko jezera mogao da se koristi i u zimskom periodu. Ima mnogo ideja kako da se jezera urede i još bolje turistički iskoriste. Ovako, ako sve podredimo izgradnji regionalne deponije, ništa nećemo imati za sebe – kaže dr Martinov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
