Svetska finansijska kriza doprinela je pogoršanju krize u oblasti ljudskih prava, ocenila je organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel u juče objavljenom izveštaju za 2009. godinu. Milijarde ljudi pate od nesigurnosti, nepravde i poniženja širom sveta i mada mnogi aspekti krize traju duže od ekonomskog „pada“, jasno je da finansijska kriza u svetu doprinosi pogoršanju krize u domenu ljudskih prava, navodi se u izveštaju AI.
„Sedimo na socijalnoj, političkoj i ekonomskoj tempiranoj bombi koja će eksplodirati ukoliko se ne budemo posvetili pitanjima ljudskih prava“, navodi AI i ističe da je veći broj ljudi gurnut u siromaštvo i izložen većem riziku od kršenja ljudskih prava. U izveštaju se navodi da svet sa posledicama ekonomske krize može da se suoči samo uz jedan koordinirani globalni odgovor koji će se zasnivati na zaštiti ljudskih prava i vladavine prava.
Na Bliskom istoku i u Severnoj Africi finansijska kriza i porast cena uticali su na one koje žive u siromaštvu ili na ivici siromaštva, dok je nekoliko država u Evropi zatražilo podršku Međunarodnog monetarnog fonda, navodi se u izveštaju i ukazuje da je „jaz između bogatih i siromašnih ogroman“. „Tokom 2008, mnoge vlade su ignorisale glasove siromašnih i marginalizovanih (grupa). U Latinskoj Americi i na Karibima – gde više od 70 miliona ljudi živi sa manje od dolara dnevno – siromaštvo, nejednakost i diskriminacija uticali su da se većem broju pripadnika starosedelačkih naroda uskrati pravo na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, čistu vodu i adekvatan smeštaj“, navodi se u izveštaju. Ljudska prava nisu bila prioritet svetskih lidera, a članice grupe razvijenih i vodećih zemalja u razvoju (G-20) nisu dovoljno uložile u oblast zaštite ljudskih prava. AI navodi da su mučenje i drugi vidovi lošeg postupanja zabeleženi u 14 zemalja G-20 tokom 2008. godine.
U Kini je zabeležena veća represija nad borcima za zaštitu ljudskih prava, pripadnicima etničkih manjina, vernicima, advokatima i novinarima tokom pripreme i u vreme održavanja Olimpijskih igara. Kina je, takođe, vodeća zemlja u svetu po broju izvršenih smrtnih kazni. U SAD, administracija predsednika Baraka Obame imala je dobar početak, sa planovima da se prekinu mučenja i zatvore tajni zatvori Američke obaveštajne agencije (CIA), kao i zatvor u zalivu Gvantanamo na Kubi. U izveštaju se navodi da je u Brazilu policija prilikom intervencija u siromašnim zajednicama primenila prekomernu silu, a Južna Afrika je blokirala međunarodni pritisak na Zimbabve da okonča politička gonjenja u zemlji. Saudijska Arabija zatvara političke disidente, ograničava prava radnika migranata i žena i preterano pribegava izvršenju smrtne kazne. U Rusiji, u oblasti Severnog Kavkaza, nekažnjeno prolaze maltretiranje i napadi na borce za ljudska prava, dok je u Japanu izvršen veći broj smrtnih kazni, a zatvorenici provode duge periode u samicama i nemaju odgovarajući pristup medicinskoj nezi. Kako se navodi, „svetu je potrebno rukovodstvo koje će radi za sve, ne samo za nekolicinu, koje će države odmaći od uskih sopstvenih interesa ka multilateralnoj saradnji“. „Svetski lideri treba da ulože u ljudska prava sa istom rešenošću sa kojom ulažu u ekonomski rast“, poručuje AI u izveštaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
