Iako povratak grčkih socijalista na vlast nakon pet godina predstavlja izuzetak od sveprisutnog trenda jačanja desnice na Starom kontinentu, poraz vladajuće stranke u toj državi može poslužiti kao dokaz tvrdnje da ekonomska kriza umnogome utiče na ishod glasanja. Odlukom da podrže lidera PASOK Jorgosa Papandreua koji je obećao da će dati finansijsku injekciju ekonomiji u vrednosti od tri milijarde evra, Grci su odbacili inicijativu odlazećeg premijera Kostasa Karamanlisa o stezanju kaiša, što bi podrazumevalo zamrzavanje plata i penzija.
Grčka privreda našla se na rubu recesije, prvi put u proteklih 16 godina, a odlazeća vlada ostavlja u nasledstvo narednoj dug od 262 milijarde evra, što je za 1,5 milijardi evra više u odnosu na sumu iz 2004, kada su konzervativci došli na vlast. Na taj način Grčka se našla na drugom mestu po vrednosti javnog duga, iza prvoplasirane Italije.
Obećanje da će dati veliki stimulativni paket za izlazak iz krize predstavljalo je i najznačajniji izborni adut Socijalističke partije u Portugalu, imajući u vidu činjenicu da je stopa nezaposlenosti u toj državi najviša u protekle dve decenije. Glasači su poverovali socijalističkom premijeru Žozeu Sokratešu, zahvaljujući čemu je dobio još jedan mandat.
Strah od pogoršanja situacije umnogome je podstakao i Irce da na ponovljenom referendumu podrže Lisabonski ugovor, budući da je preovladao stav da posledice ekonomske oluje koja besni u toj državi mogu biti ublažene snažnom saradnjom s Briselom. Štaviše, glasači u Nemačkoj dali su novi mandat kancelarki Angeli Merkel u nadi da će njena vlada obezbediti stabilnost i kontinuitet u vreme globalne nesigurnosti. Slična situacija vlada i u susednoj Francuskoj, s obzirom na to da desničarska vlada dominira političkom scenom, dok su socijalisti i dalje razjedinjeni. Pojedini analitičari čak tvrde da je Socijalistička partija u toj zemlji „mrtva“.
Mada su izbori za Evropski parlament održani u junu protekli u znaku apatije birača, ostaje činjenica da su pobedu odnele partije desnog centra, koje su imale većinu poslaničkih mesta i u proteklom periodu. Takav rezultat takođe se tumači kao odraz uverenja birača da će dobro poznata lica u Briselu biti kadra da se uhvate u koštac s gorućim ekonomskim problemima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
