Ekonomski aparhejd u prekomorskim oblastima

Vlada i predsednik države nisu posvetili pažnju departmanu udaljenom 6.800 kilometra od Pariza ni kada je susedni Martinik stupio u štrajk, ni kada su izbile demonstracije na Reunionu u Indijskom okeanu i pojavili se secesionistički proglasi na Novoj Kaledoniji na Pacifiku. Aksel Igren, državni sekretar za prekomorske teritorije u bivšoj socijalističkoj vladi tim povodom izjavljuje: „Sarkozija je baš briga za prekomorske oblasti“, podsećajući da su svi departmani isti bez obzira gde se nalaze.

Sarkozi se sastaje tek mesec dana posle s poslanicima iz prekomorskih teritorija da bi se stanovništvu tih oblasti, posredstvom televizije, obratio u petak kada je najavio pristanak poslodavaca da povećaju najniže plate od 35 do 120 evra i obećao da će država sa 580 miliona evra nadoknaditi razliku do zahtevanog povećanja od 200 evra. Ujedno predsednik Sarkozi obećava da će u aprilu posetiti Gvadalupu.

U prekomorskim oblastima živi oko 3,5 odsto stanovnika Francuske. Plate lokalnog stanovništva su manje nego u metropoli, a cene veće. Ekonomija je uglavnom u rukama belaca, potomaka nekadašnjih porodica robovlasnika, a Francuzi iz matice koji rade u tim oblastima su bolje plaćeni nego u metropoli. Tokom štrajka i nereda često se čulo da „crnci rade na nižim mestima iako su sposobniji od belaca“. Poslanik iz Gijane, Kristina Tobira traži ukidanje „ekonomskog aparhejda“ u prekomorskim oblastima. Nezadovoljstvo vlada i u Francuskoj. Posle nedavnog štrajka kada je između 1,5 i 3,5 miliona demonstranata bilo na ulicama 200 gradova, šef države je u sredu obećao povećanje socijalnih zaštita za nezaposlene i stare kojima je potrebna nega, sniženje poreza za najniže poreske kategorije, sve ukupno 2,6 milijardi evra iz budžeta, što uvećava većionako veliki državni deficit.