Kao preduslov za ekonomski razvoj ovog grada i kraja, prioritet nam je bio smirivanje političkih tenzija i napetosti. To je postignuto u celom kraju i zahvaljujući tome postali smo zanimljivi za potencijalne investitore. U Novom Pazaru je, do sada, boravilo puno privrednih delegacija iz inostranstva. Naš zadatak je da pronalaženjem novih tržišta pomognemo privrednicima ovog kraja da otvaraju nova radna mesta. Ekonomska kriza je posebno vidljiva ovde kod nas. Više od 50 odsto radno sposobnog stanovništva je nezaposleno, oko 22 hiljade ljudi se nalazi na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja. Zato nam je jedan od prioritetnih ciljeva obezbeđivanje novih radnih mesta i ovo nije nikakva marketinška priča, već poslovi na kojima konkretno radimo, kaže Meho Mahmutović, gradonačelnik Novog Pazara,
Broj nezaposlenih u Novom Pazaru se naglo povećao posle neuspelih privatizacija. Šta gradska uprava konkretno preduzima da se broj nezaposlenih smanji i zaustavi?
– Poslednjih desetak godina ovaj grad je opteretila propast svih društvenih preduzeća. Propali su giganti kao što su Tekstilni kombinat Raška i Holding kompanija „Vojin Popović“. Posle podsticajnih mera Vlade Srbije, ti problemi polako počinju da se rešavaju. U privatizaciji TK Raška vodeći preduslov za potencijalnog investitora je broj novih radnih mesta koje će otvoriti. Glavno pitanje svakog investitora bilo je šta dobija investiranjem u ovaj kraj. Vlada Srbije je usvojila podsticajne mere i Novi Pazar se našao na spisku industrijskih centara kojima će biti data pomoć za razvoj. Budući investitori mogu da računaju na povoljne kredite i bespovratna finansijska sredstva za svako novootvoreno radno mesto. Kada su u pitanju ostala novopazarska preduzeća Prva petoletka ima šanse da dobije kupca iz Nemačke i u toj fabrici proizvodile bi se svetiljke na principu solarne energije. Tražimo strateškog partnera i za Građevinsko preduzeće Razvitak, bez obzira što je u njemu samo 30 odsto državnog kapitala. Započeli smo razgovore o oživljavanju Zastavine namenske proizvodnje, koja je nekada upošljavala 700, a sada samo 50 radnika. Za početak će biti uposleno tridesetak novih radnika. S obzirom da ovaj grad nema zemljišta koje bi moglo da ponudi investitorima za izgradnju objekata, odlučili smo da uz podsticajne mere Vlade Srbije ponudimo materijalne resurse bivših državnih preduzeća, kao što su TK Raška i preduzeće Vojin Popović. Grad bi mogao da pomogne ubrzavanje izdavanja građevinskih dozvola, obezbeđivanje infrastrukture i još nekih olakšica potencijalnim investitorima.
Kada je Vaša koalicija pre dve godine preuzela lokalnu vlast u ovom gradu, govorilo se o velikim dugovima koje je ostavila prethodna vlast. Kolika su sada stvarna dugovanja i da li se nedostatak para u gradskoj kasi odražava na rad?
– Nažalost, u odnosu na gradove naše veličine imamo upola manji budžet. Opterećenost dugovima iz prošlosti i dalje je aktuelna. Vrednost tih dugova je 680 miliona dinara i to je papirološki vidno, ali ima i onih dugovanja koja stalno stižu na osnovu sudskih presuda i procenjuju se na polovinu duga za koji se zna. Uz mnogo muke uspevamo da obaveze ispunjavamo redovno, iako nam je mesečna tranša od Republike smanjena za 11 miliona dinara. U dogovoru sa poveriocima uspeli smo da veliki deo duga reprogramiramo. Vraćaćemo ih u ratama bez sudskih presuda i kamata. Ono što je papirološki čisto i zašta smo sigurni da dugujemo to vražamo postepeno, a ono što je problematično, gde ima mnogo ugovora za koje nismo sigurni da je realizovano, moraće da ide na sud. Od budžetskih korisnika imamo primedaba na kašnjenje isplata zarada i to je opravdano. Plate kasne po nekoliko meseci, ali to smo nasledili i, u ovoj izuzetno teškoj situaciji, bitno je da ne pravimo veća kašnjenja već je dinamika isplata redovna. Naterali smo naša javna preduzeća da za platu koju primaju izvode radove, da se za iste poslove ne bi angažovala privatna preduzeća kao što je bilo u prošlosti. To je jedan od kvaliteta koji smo uveli i na osnovu čega možemo da radimo.
Kako ocenjujete saradnju sa Vladom Srbije?
– Vidljivo je da je Novi Pazar u ovom trenutku veliko gradilište. Da nismo dobili sredstva od Republike sa našim budžetom teško da bi mogli da sve to radimo. Imamo dobru saradnju sa svim resornim ministarstvima. Za razliku od prošle godine kada smo od Ministarstva za NIP dobili svega četiri miliona dinara i tim sredstvima moglo je da se uradi 100m asfalta i 100m kišne kanalizacije, ove godine smo dobili skoro 1,2 milajrdi dinara. Od tih sredstava najviše je namenjeno magistralnom putu Novi Pazar – Sjenica, gde radovi počinju na jesen. Iz tih sredstava 80 miliona dinara namenjeno je za obilaznicu gde će biti nastavljeni radovi posle dve godine, jer smo konačno na 1,6 kilometara rešili imovinsko pravni problem, zatim, dobili smo sredstva za izgradnju jedna fiskulturne sale, za dečijeg vrtića u Petoj mesnoj zajednici i izgradnju gerentološkog centra gde radovi počinju na jesen. Od ministarstva za infrastrukturu dobili smo 90 miliona i od Puteva Srbije 50 miliona dinara i od još nekih ministarstava smo dobili sredstva za infrastrukturne objekte. Kad se sve sabere Novi Pazar je u ovoj godini dobio oko 1,5 miljardi dinara za izgradnju infrastrukture. Ministarstvo prosvete preko Evropske investicione banke obezbedilo nam je dva miliona evra za izgradnju dve nove osnovne škole. Na OŠ „Rifat Burdžović Tršo“ zidaće se sprat uz potpunu rekonstrukciju prvog sprata i nova škola gradiće se u naselju Šestovo. To je samo jedan korak ka rasterećenju osnovnih škola koje samo kod nas rade u tri smene. Od Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Državni univerzitet je dobio milion evra za tri projekta, ali mi imamo dva univerziteta i nijedan nema rešeno pitanje studentskog standarda. Nama su bitna oba i mi ćemo kao grad da apliciramo za sredstva za izgradnju studentskog doma i studentskog sportskog centra.
Koliko inostrani donatori pomažu u realizaciji projekata?
– Imamo dobru saradnju sa USAID i UNDP. Veliki deo projekata koje sada realizujemo oni su nam pripremili. Reč je o kvalitetnim projektima koji su veoma bitni za dobijanje sredstava iz pretpristupnih fondova. To je zasluga UNDP i PRO programa. USAID i MEGA program su nam pomogli da izgradimo poešačku zonu, pomoći će nam da uredimo pasaž nove lučne zgrade i sredimo fasade zgrada. Kompletnu rekonstrukciju Stare čaršije, Kule motrilje u gradskom parku i pretvaranje bedema u letnju pozornicu finansiraće Turska agenzija za ekonomsku saradnju TIKA. Krajem ovog meseca očekujemo predstavnike bratske opštine Pendik i tada će nam saopštiti koja sredstva nam daju za završetak sportske hale na Rekreacionom centru, koja se gradi desetak godina i sada je stecište narkomana. n
Regionalni smo centar
Da li je reagionalizacija Srbije stvarni problem za ovaj kra ili to ima neku drugu pozadinu?
– Sada su urađeni statistički regioni. Sledeći korak je klasifikacija manjih regiona. To je mogućnost da Sandžak, koji ima i istorijske i kulturne predispozicije, ovih šest opština u narednom periodu poveže u jednu celinu. Cela priča je prilično ispolitizovana sa dosta demagogije i zloupotrebe verskih i nacionalnih osećanja. Kad se priča o tome ne pominje se da se pola Sandžaka nalazi u Srbiji a pola u Crnoj Gori i zato može da se govori kao o oblasti, a ne kao o regionu. Novi Pazar je regionalni centar i treba da ima sve institucije kao ostali regionalni centri. On to postepeno dobija kroz otvaranje filijala. Sve se to radi na jedan normalan, realan i korektan politički dogovor. Ovaj region pripada svima koji žive u njemu. Ne vidim da od toga treba praviti neku ozbiljnu političku priču, jer treba da radimo za budućnost i da se ne vraćamo u prošlost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
