Građani Užica biće u prilici da tokom naredne dve sedmice u Gradskoj galeriji pogledaju izložbu crteža akademika Ivana Radovića, slikara koji je oplemenio domaću likovnu scenu 20. veka. Izložba je nastavak saradnje Galerije SANU i Gradske galerije u Užicu, koju je pre sedam godina uspostavio akademik Ljubomir Simović kako bi publika u Užicu imala mogućnost da se upozna sa delima naših najznačajnijih umetnika.
Postavku, čiji su autori Jelena Mežinski Milovanović i Borka Božović, čini 156 crteža iz Umetničke zbirke SANU, od kojih je većina prvi put izložena i poklon je Olge Radović nakon umetnikove smrti. Radovićevi crteži, na kojima su portreti i autoportreti, studije ljudskog tela ili skice za pejzaže, prvenstveno su crtački eksperimenti, i, kako navodi koautorka izložbe, „najjasnije govore o umetničkoj radoznalosti i spremnosti da se autor menja u sferi tehnike i stila, na polju svođenja formi, raščlanjivanja kompozicije i drugih vizuelnih fenomena“.
– Radovića je teško smestiti u neki umetnički pravac. Poznat je po ekspresionizmu u slikanju seoskih pejzaža Vojvodine, bio je vezan i za takozvanu beogradsku intimističku školu, a tu je i poetizovana varijanta socrealizma, istakla je za Danas koautorka i dodala da su izloženi crteži iz različitih faza umetnikovog života, ali da ih je teško hronološki poređati, jer nisu datovani i potpisani.
Prema rečima naše sagovornice, dobar je trenutak da umetnika vratimo u javnost i svest publike.
– Muzej savremenih umetnosti ranije je priredio retrospektivnu izložbu, ali ovom postavkom predstavljamo ga kao velikog i jednog od najproduktivnijih crtača na našoj likovnoj sceni 20 veka rekla je Jelena Mežinski Milovanović.
Umetnik i teniser
Ivan Radović rođen je u Vršcu 1894. godine. Slikarstvo je studirao u Budimpešti i Pragu, usavršavao se u Parizu, Minhenu i Veneciji. Bio je profesor crtanja u Somboru, kasnije i u Umetničkoj školi i Školi za primenjenu umetnost u Beogradu. Bio je uspešan teniser, pa je 1930. godine bio član državnog tima i kasnije predsednik Teniskog kluba Partizan. Uoči Drugog svetskog rata bio je mobilisan, odveden u nemački logor, ali je iz zarobljeništva pušten pred kraj rata. Bavio se scenografijom, ilustracijom knjiga, pisao je likovnu kritiku i dobitnik je mnoštva nagrada. Za dopisnog člana SANU izabran je 1970. godine. Umro je u Beogradu, tri godine kasnije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
