Uporedite reakciju Evrope devedesetih i današnje Evrope na pitanje imigranata. Balkanski imigranti devedesetih su bili mnogo brojniji od današnjih, ali je Evropa reagovala staloženo. Danas je situacija suprotna. Imigranti su, iako manje brojni, zbog ekonomske krize predmet opšte panike – primetio je Antonio Vitorino, prvi evropski komesar za unutrašnja pitanja, prilikom jedne konferencije nedavno održane u Briselu.
Ekonomska kriza s kojom se Evropska unija bori već četvrtu godinu preliva se na još neke oblasti. Kako se dugo naslućivalo, nova žrtva je Šengenski sporazum, kojim su ukinute granice između evropskih država (sa izuzetkom Velike Britanije, Irske, Bugarske, Rumunije i Kipra) i unutar kojih evropski građani su slobodni da se bez ograničenja sele, zapošljavaju, kupuju nekretnine, privređuju… Nemački i francuski ministri unutrašnjih poslova su najavili pokretanje inicijative za reviziju Šengena, kojom bi se državama dala veća sloboda pri odlučivanju o ponovnom uspostavljanju graničnih prelaza. Evropske države, kako pokazuje vreme, nesposobne su da zajedničkim snagama koordinišu problem imigranata, koji mahom ulaze preko Turske u Grčku ili preko Sredozemnog mora u Italiju. Ovde, zapravo, ilegalni imigranti nisu jedini problem.
Francuska je, na primer, mimo svakog zakona pre godinu i po dana nasilno iz svoje zemlje deportovala državljane EU – rumunske državljane romskog porekla, dok holandska partija kontroverznog Gerda Vildersa nudi svojim sunarodnicima mogućnost da na veb-sajt prijave ukoliko „zbog poljskih i rumunskih državljana gube posao, ili su zbog njih iskusili bilo kakve smetnje“.
Evropski sud za ljudska prava je nedavno proglasio Italiju krivom u slučaju deportovanja somalijskih i eritrejskih imigranata u Libiju, zemlju u kojoj bi im životi bili ugroženi. I još je mnogo primera koji govore u prilog da su najveća dostignuća EU u proteklih pedeset pet godina postojanja dovedena u pitanje. Da li je moguće uopšte zamisliti EU ograničene slobode kretanja, koja više nije kadra da postavlja ostatku sveta standarde u pitanjima ljudskih prava?
Nažalost, ovakvi potezi dobijaju sve veću podršku evropskih građana. Danas problematične desničarske partije širom Evrope imaju uporište i u obrazovanoj srednjoj klasi. Još zanimljivije je da starija generacija imigranata, koji su u međuvremenu postali evropski državljani, iz straha da bi novi imigranti mogli da ih ugroze, takođe glasaju za ksenofobične desničarske partije.
Ključni preduslov za rešavanje krize evra i šengenskog prostora je uspostavljanje međusobnog poverenja među evropskim državama, kojeg u doba krize očigledno nema dovoljno. Izgleda da većina građana EU veruje u evropski projekat dokle god nisu ekonomski ugroženi. Prema najsvežijim istraživanjima Eurobarometra (jun 2010), čak 46 odsto evropskih građana ne se poistovećuje sa Evropskom unijom, već sebe vidi isključivo kao pripadnike svoje nacije. Da se istraživanje obavi u današnjim okolnostima, procenat bi verovatno bio još veći.
Raspoloženje građana u odnosu na aktuelnu krizu pokazuje da su evropski političari otišli predaleko dok su decenijama stvarali Uniju. Jer, proces ekonomske i političke integracije nije išao paralelno i linijom „odozdo-nagore“. Zbog toga evropski građani ne osećaju dovoljno međusobnu solidarnost i privrženost evropskom identitetu, uporedo sa nacionalnim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
