Turski premijer Redžep Tajip Erdogan podigao je ulog u međunarodnom sporu o masovnom ubistvu Jermena u Otomanskom carstvu, budući da je zapretio da će proterati 100.000 pripadnika ovog naroda koji žive u njegovoj zemlji. On je upozorio da bi ta inicijativa mogla da bude sprovedena u delo ukoliko inostrani parlamenti nastave da pojačavaju pritisak da se masakriranje Jermena od strane Otomanskih Turaka od pre jednog veka prizna kao genocid.
„U mojoj zemlji živi 170.000 Jermena, od kojih su 70.000 turski državljani. Tolerišemo još 100.000 njih. Dakle, šta ću sutra učiniti? Ukoliko bude bilo neophodno, reći ću ovoj grupi od 100.000 da je vreme da se vrate u svoju zemlju. Zašto? Zato što nisu turski državljani, te nisam u obavezi da ih držim u svojoj zemlji“, rekao je Erdogan. On je takođe upozorio jermensku dijasporu da će njihovom kampanjom, kojom žele da iznude priznanje stranih parlamenata da je izvršen genocid nad Jermenima, samo biti ugrožene poboljšane veze između Turske i Jermenije.
Jermenija je osudila Erdoganove izjave uz obrazloženje da on na taj način oživljava sećanja na prethodna ubistva od kojih su mnoga počinjena tokom masovnih deportacija Jermena optuženih da su podržavali invaziju ruske vojske. „Ovakve izjave ne doprinose poboljšanju odnosa između dve države. Kada turski premijer sebi dozvoli da izjavi ovakve stvari, oživljavaju se sećanja na događaje iz 1915“, rekao je Tigran Sarkisjan, jermenski premijer.
Turska, međutim, odbacuje ovakve optužbe. Ankara tvrdi da je više stotina hiljada Jermena i muslimanskih Turaka izgubilo živote u civilnim borbama poslednjih dana Otomanskog carstva. Iako je Erdogan svoje izjave dao u Londonu, o sporu nije bilo reči sve do njegovog susreta sa britanskim kolegom Gordonom Braunom. Britanija se nije mešala u spor. Samo je stalno apelovala na obe zemlje da rade na normalizovanju odnosa.
Međutim, pritisak na Ankaru raste. Očekuje se da druge zemlje usvoje rezoluciju o genocidu pre nego što se navrši sto godina od masovnih ubistava 2015. Veliki broj država članica EU, uključujući Francusku, Nemačku i Italiju već priznaju ove događaje kao genocid. Čak i u Britaniji, za koju Erdoganovi savetnici kažu da je „isuviše pametna“ da bi se mešala u celu stvar, očekuje se da parlament povede debatu o predlogu rezolucije o genocidu sledećeg meseca. Predmet debate je jedan broj ilegalnih jermenskih imigranata u Turskoj. Rezultati istraživanja koje je sprovedeno prošle godine pokazuju da broj tih Jermena u Turskoj nije veći od 10.000, od kojih je polovina ušla u Tursku 1988. nakon što je njihovu zemlju pogodio razorni zemljotres. Ostali su prognani iz jermenske saveze postsovjetske zemlje.
Turski političari su i u prošlosti pretili progonom ovih Jermena u znak osvete za međunarodno priznanje genocida, ali je ovo prvi put da je pretnju uputio lider zemlje. Takva njegova inicijativa verovatno ima više veze sa političkim pritiskom na domaćem terenu nego sa spoljnom politikom. Pošto je prkosio mišljenju javnog mnjenja da treba negovati politiku pomirenja sa Jermenijom, Erdogan je u svojoj zemlji optužen za slabljenje položaja Turske na međunarodnoj sceni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
