Zemlje Istočne Evrope jednoglasno su ustale protiv „tajnog procesa“ kojim se obavljaju nominacije kandidata za nove najviše funkcije EU predviđene Lisabonskim ugovorom, budući da se predsednik Estonije Tumas Hendrik Ilves zvanično našao na listi kandidata.
Njega je predložio premijer Estonije Andrus Ansip, te se on pridružio nekolicini onih koji su se osmelili da se proglase zvaničnim kandidatima, budući da se ceo proces odvija u tajnosti iz straha od eventualnog poraza i zbog obaveza koje kandidati imaju na aktuelnim pozicijama. Ilves, pripadnik socijaldemokrata i bivši član Evropskog parlamenta, rekao je da je zainteresovan i za funkciju predsednika Evropskog saveta i šefa diplomatije.
„Što se mene tiče, budući da mi je u jesen 2006. počeo petogodišnji predsednički mandat , radiću na tome da ispunim sve svoje dužnosti kao lidera Estonije“, navodi se u saopštenju predsednika Estonije. Međutim, u jednom kasnije objavljenom saopštenju se ističe da izbor diplomata za dve nove funkcije EU predviđene Lisabonskim ugovorom treba da bude „zasnovan na unutrašnjoj saglasnosti EU i principima jednakosti“, što predstavlja majušni nagoveštaj da jedna od dve funkcije treba da pripadne istočnoj Evropi. Bivša predsednica Letonije Vaira Vike-Frejberga, još jedan od kandidata za predsednika Evropskog saveta, izjavila je da je tajnost procedure izbora kandidata podseća na sovjetska vremena. Prva postkomunistička liderka ove baltičke države kazala je da EU „radi u mraku i iza zatvorenih vrata“ i da treba da „prestane da funkcioniše kao bivši Sovjetski Savez“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
