Evropska unija pravi nacrt planova koji će joj omogućiti da postane svetska sila i dobije ovlašćenje da potpisuje međunarodne sporazume u ime svojih država članica. Poverljivi razgovori o tome kako primeniti Lisabonski ugovor rezultirali su predlozima da se EU dozvoli da ubuduće pregovara o međunarodnim sporazumima u ime svojih članica i da čak otvori ambasade širom sveta. Kako se u jednom od poverljivih dokumenata navodi, planira se da se prve pilot ambasade otvore u Njujorku, Kabulu i Adis Abebi.
EU će dobiti potpuni „legalni karakter“ a od međunarodnih tela i država koje nisu članice EU biće zatraženo da priznaju novu evropsku diplomatsku službu kao punopravnog pregovarača. Veruje se da će ova inicijativa u velikoj meri biti simbolična za Britaniju, koja nije članica evrozone i stalno prigovaraju „Evropskoj zajednici“, organizaciji kojoj su se Britanci priključili putem glasanja na jedinom referendumu koji je održan u zemlji o Evropi pre 34 godine. Mark Fransoa, portparol za evropska pitanja iz redova britanskih konzervativaca, izjavio je da sporazum pokazuje zašto je u Britaniji trebalo održati referendum o Lisabonskom ugovoru. „Kao što već dugo upozoravamo, Lisabonskim ugovorom se povećava moć EU na račun evropskih zemalja“, rekao je Fransoa. „Klasičan primer toga jeste novo ovlašćenje koje EU dobija putem jedinstvenog ’legalnog karaktera’. To ukazuje na to zašto laburisti greše kada pokušavaju da ospore reč britanskog naroda o Lisabonskom ugovoru“.
Prema Lisabonskom sporazumu, koji je usvojen u Irskoj prošle nedelje, EU će u okviru evropske diplomatske službe dobiti 160 „predstavnika“ i ambasadora širom sveta. Loren Mulali, direktorka Otvorene Evrope, rekla je da takva inicijativa „predstavlja ogromni transfer moći zbog čega će EU više ličiti na državu nego na međunarodni sporazum“. „Uzimajući u obzir ’legalni karakter’ EU, prvi put će Unija a ne države članice moći da potpisuje sve vrste međunarodnih sporazuma o spoljnoj politici, odbrani, krivičnim i pravosudnim pitanjima“, rekla Mulali. Ona je ukazala na to da se referendum održan 1975. ticao pridruživanja Britanije Evropskoj zajednici i da upravo zahvaljujući ugovoru Evropske zajednice, Brisel ima prvenstvo u odnosu na britanski zakon.
„Britanski birači su se složili da se pridruže Evropskoj zajednici, a ne političkoj uniji koja ima ’legalni karakter’ putem kojeg dobija ovlašćenje da potpisuje sve međunarodne sporazume“, rekla je Mulalijeva. „Niko ispod 52 godine starosti nije nikada imao reč o ovoj važnoj evoluciji i vreme je da se to promeni“.
U dokumentu koji je obišao Holandiju, Belgiju i Luksemburg navodi se potreba da se sprovedu zakonske promene kako bi se osnovala evropska spoljna služba (EEAS), diplomatska i spoljnopolitička služba EU „globalnih geografskih razmera“.
Diplomate iz Brisela započeli su detaljni rad na osnivanju novih institucija, EEAS, „resora ministra spoljnih poslova“ i funkcije predsednika EU, što će biti učinjeno prema Lisabonskom ugovoru. Odluke će biti donete uprkos činjenici da ni Poljska ni Češka još nisu u potpunosti ratifikovale novi sporazum EU. Uvođenje EEAS podstaklo je žestoki konkurentski rat u Briselu. Evropska komisija mogla bi da izgubi više od 1.424 člana osoblja visokog ranga iz tri odeljenja. Još 400 pripadnika osoblja biće angažovano iz Saveta EU, a isto toliko će biti premešteno iz nacionalnih diplomatskih službi. EEAS će preuzeti predstavništva Komisije, budući da ih trenutno ima više od 160 širom sveta, dok će visoke diplomate imati isti status kao ambasadori različitih zemalja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
