Kao reakcija na nedavnu odluku vlade u Parizu da se sruši 300 ilegalnih romskih kampova u roku od tri meseca, Evropska komisija dala je odrešene ruke državama članicama EU da same odlučuju da li će proterivati pripadnike romskih zajednica, ali isključivo na individualnoj osnovi i uz poštovanje principa „proporcionalnosti“. Kritičari navode da je ovom odlukom Evropska komisija samo „sparala ruke“ od francuskih planova.
„Nismo ovde u svojstvu Evropske komisije, već da sudimo o pojedinačnim slučajevima kada je reč o ljudima romske zajednice. Svaka vlada imaće mogućnost da donesu odluku za koju smatraju da je prava“, izjavio je Metju Njumen, portparol odseka za pravdu i ljudska prava pri EK. On je dodao da pre nego što neki građanin EU bude proteran iz države članice, vlasti moraju da ustanove da li je ta osoba počinila neki zločin i kako se integrisala u društvo.
Francuska opozicija i zaštitnici ljudskih prava oštro su kritikovali odluku vlade Nikole Sarkozija. Umesto da se usredsredi na integraciju romske manjine, vladajuća partija pokreće demagošku, agresivnu i sramotnu raspravu,, te predlaže odluku koja klizi ka ksenofobiji, navodi se u saopštenju socijalista.
U Rumuniji, gde živi najmnogobrojnija romska zajednica, nevladine organizacije saopštile su da francuski potez narušava osnovna ljudska prava. „Reći da Romi angažovani u kriminal i zločine treba da budu proterani je narušavanje slobode kretanja. Reč zločin može biti šire interpretiran i te može biti zloupotrebljena na razne načine“, kaže Gelu Duminika, šef asocijacije Impreuna. U međuvremenu oglasio se i šef rumunske diplomatije Teodor Bakonši koji je naglasio da devet miliona Roma koji žive u EU su „evropski građani“ i njihove slobode kretanja ne mogu biti ograničavane. On je skrenuo pažnju na protivljenje Francuske da Rumunija postane deo šengen zone, potez koji bi trebalo da stupi na snagu marta 2011, i uključio bi i Bugarsku. „Rumunija može vrlo efikasno da rukovodi kretanjima manjina na granici sa šengen zonom. Ali to nema veze sa slobodom kretanja evropskih građana na teritoriji EU. Takođe, socijalna integracija građana EU nije među zahtevima za šengen“, kazao je Bakonši.
Sekretar za evropske poslove u vladi Francuske Pjer Leluš kaže da njegova zemlja gaji sumnje u rumunsko uključenje u prostor šengena pre svega zbog zločina u koje su bili uključeni njeni građani romske zajednice. „U Rumuniji živi dva i po miliona Roma i na Rumuniji je da se integriše sa njima a ne na Francuskoj. Mislim da bi pitanje Roma trebalo da bude uslov za priključenje šengenu“, naveo je Leluš.
Francuska, međutim, nije jedina zapadno evropska zemlja gde su pripadnici romske zajednice žigosani i proterivani. Pre dve godine, Italija je preduzela slične korake nakon nekoliko zločina za koje se ispostavilo da su ih počinili Romi. I Nemačka se sprema da u narednih nekoliko godina deportuje 12.000 Roma na Kosovo, pišu nemački mediji na osnovu dogovora koji je Priština prihvatila „pod pritiskom“ aprila prošle godine.
Gradske vlasti Kopenhagena nedavno su od vlade Danske tražile pomoć ne bi li se proteralo 200 do 400 Roma koji tamo žive. „Situacija je neodrživa“, kaže gradonačelnik Kopenhagena, navodeći da je broj lopova sve veći u delovima grada gde oni žive.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
