EU pokušava da izbegne poniženje

Pojedini diplomatski krugovi u Evropi tvrde da su u igri za šefa diplomatije britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband, koji odbacuje takve tvrdnje, kao i bivši italijanski premijer Masimo d’Alema, koji najverovatnije neće dobiti podršku istočnoevropskih država zbog svoje komunističke prošlosti. Postoji rizik da švedski premijer Fredrik Rajnfelt, čija država trenutno predsedava EU, neće uspeti da pronađe rešenje do početka samita, budući da Stokholm želi da dogovor bude postignut pre nego što se šefovi država i vlada sastanu u Briselu.

„Van Rompuj je čovek koga Šveđani žele na funkciji predsednika EU. To se ne dovodi u pitanje“, izjavio je neimenovani britanski zvaničnik. Ipak, imenovanje belgijskog premijera, političara desnog centra iz male države, ne može se smatrati sigurnim sve dok lideri EU ne pronađu kandidata za šefa diplomatije koji bi bio leve orijentacije i dolazio iz velike ili srednje zemlje.

Mnogi smatraju da će funkcija šefa diplomatije u praksi biti važnija od funkcije predsednika, zbog čega najviše šansi da preuzme kormilo Unije ima nekontroverzan, pomirljiv političar iz Belgije. „Van Rompuj je prava ličnost za tu funkciju i posle oktobarskog samita EU ocenjeno je da je on najbolji kandidat“, tvrdi jedan evropski diplomata. Ipak, neki tvrde da bi najava belgijskog premijera da će za finansiranje evropskih „država blagostanja“ u budućnosti biti potrebno uvođenje zelenih poreza, mogla izazvati gnev nekih država.

Predlozi za uvođenje ekoloških poreza bili su poznati i ranije, ali najave da bi budući predsednik EU mogao da se meša u nacionalnu poresku politiku nisu po volji zemljama poput Britanije i Danske, koje zagovaraju antifederalni koncept uređenja zajednice. Van Rompuj je na godišnjem sastanku Bilderberg grupe, elitnog kluba čiji članovi su političari, aristokrate i biznismeni, kazao da mogućnosti oporezivanja u Evropi moraju biti ozbiljno preispitane, što podržavaju i najveće države Unije.

Male šanse političarki

Iako pojedine evropske političarke smatraju da bi funkcija predsednika ili šefa diplomatije EU trebalo da pripadne ženi, gotovo je izvesno da se to neće dogoditi. Švedska ministarka za evropske poslove Sesilija Malstrom nedavno je izjavila da je samo nekoliko žena bilo pominjano u tom kontekstu, uprkos inicijativama da bude osnažena uloga pripadnica lepšeg pola u Uniji. Šef švedske diplomatije Karl Bilt ocenjuje da prilikom izbora lidera EU treba voditi računa o političkim, geografskim i rodnim kriterijumima.