Lideri Evropske unije usvojili su juče uvođenje oštrijih sankcija protiv režima libijskog lidera Moamera Gadafija koje uključuju i Centralnu banku. Evropska unija je krajem februara uvela sankcije protiv 26 libijskih zvaničnika. „S obzirom na ozbiljnost situacije u Libiji, Evropski savet je odlučio da proširi restriktivne mere na pet finansijskih tela od najvećeg značaja i da doda još jedno ime na listu osoba obuhvaćenih restriktivnim merama“, saopštilo je mađarsko predsedništvo EU.
Prema neimenovanim diplomatama, sankcijama su obuhvaćene Centralna banka i jedan fond koji upravlja libijskim prihodima od nafte Evropske zemlje su 1. marta zabranile prodaju oružja i opreme koja bi mogla da posluži za represiju, zabranu izdavanja viza i zamrzle imovinu Gadafija, njegove porodice i zvaničnika njegovog režima.
Ministri odbrane NATO takođe su juče održali sastanak posvećen krizi u Libiji, a istoga dana Alijansa je nadgledala vazdušni prostor nad tom afričkom državom gde su nastavljeni sukobi pristalica i protivnika Gadafija, zbog čega pojedini strahuju od građanskog rata. Neimenovani zvaničnik NATO u Briselu izjavio je da je prva letelica za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva tipa „boing E-3“ otišla na zadatak u ranim jutarnjim satima po srednjeevropskom vremenu.
Prema njegovim rečima, ove letelice koje rade po „avaks“ tehnologiji smenjivale su se na osam sati u patrolama iznad Sredozemnog mora. NATO poseduje 17 „boinga E-3“, a nekoliko tih letelica je trenutno u službi nad Avganistanu. Baza kompletne „avaks“ flota NATO je u Luksemburgu – maloj evropskoj zemlji koja ne poseduje ratnu avijaciju.
Francuska i Nemačka pozvale su Evropsku uniju da počne dijalog sa libijskom opozicijom, ocenjujući da je Gadafi diskreditovan i mora da ode sa vlasti, javljaju agencije. Šef francuske diplomatije Alen Žipe rekao je uoči sastanka Saveta ministara da Pariz i Berlin žele početak dijaloga EU sa „novim libijskim zvaničnicima“, dodajući da je Gadafi diskreditovan i mora da ode sa vlasti. Francuska je takođe zvanično priznala libijski Prelazni nacionalni savet kao „jedinog legitimnog predstavnika libijskog naroda“. To je saopšteno posle sastanka francuskog predsednika Nikole Sarkozija sa dvojicom predstavnika Nacionalnog saveta koji okuplja opoziciju režimu libijskog vođe Moamera Gadafija.
Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je kazao da Gadafi mora da ode i da je „čovek koji je izazvao građanski rat protiv sopstvenog naroda, gotov“. Vlada u Berlinu takođe je zamrzla račune niza banaka iz Libije. Šef portugalske diplomatije Luiš Amado je izjavio je u Briselu da je na nedavnom sastanku izaslaniku libijskih vlasti preneo „stav međunarodne zajednice da je Gadafijev režim gotov“. Amado je kazao da je razgovarao i sa izaslanikom libijske opozicije kome je preneo istu poruku.
Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg je takođe kazao da Gadafi mora da ode sa vlasti. „Zapanjeni smo stepenom nasilja u Libiji i pozivamo Gadafija da ode, a njegov režim da zaustavi nasilje nad sopstvenim narodom“, rekao je Hejg.
Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek je upravo zatvaranje libijskog vazdušnog prostora označio za jednu od prvih neophodnih mera koje EU i svet treba da preduzmu. „Prvi zadatak je da se spreči katastrofa koju izaziva to što Gadafi puca u svoje građane i to puca bezobzirno koristeći čak i avione. Zona zabrane letova je prvi zadatak a treba ga obaviti preko Saveta bezbednosti UN. To je neizbežno a treba pozvati i Arapsku ligu i Afričku uniju da se uključe u nadziranje te zone“, rekao je Buzek.
Medvedev potpisao ukaz o embargu
Moskva – Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o uvođenju sankcija Libiji, u skladu sa odlukom Saveta bezbednosti UN od 26. februara, saopšteno je iz Kremlja. Ukazom se zabranjuje izvoz svih vidova ruskog naoružanja u Libiju, uključujući oružje, municiju, vojnu tehniku i pružanje usluga povezanih sa vojnim dejstvima. Takođe se zabranjuje kupovina oružja od Libije, kao i primanje nekog vida vojne pomoći. Beta
Pobunjenici pobegli iz Ras Lanufa
Ras Lanuf – Libijski pobunjenici, pobegli su iz luke Ras Lanuf posle raketnog napada drzavnih snaga iz vazduha i sa kopna. Posle višečasovnog intezivnog bombardovanja, pobunjenici su vozilima napustili taj grad koji su kontrolisali od petka.
Balkanski i irački „recepti“
Kairo – Vazduhoplovstvo NATO može lako proterati sa neba avione libijskog lidera – zastarele sovjetske lovce bombardere Suhoj-22 i Mig-23 i Jastrebove jugoslovenske proizvodnje, koji predstavljaju moćno oružje protiv pobunjenika, ali Alijansa se koleba da li da se uključi u taj sukob, javio je AP.
Proglašenje zone zabrane letenja iznad Libije bi moglo postati kompleksna i duga obaveza za Vašington i njegove saveznike, koja bi zahtevala napade na Gadafijevu vazdušnu odbranu i predstavljala opasnost uvlačenja Zapada u još jedan sukob u muslimanskom svetu.
Libijski pobunjenici su zatražili stvaranje zone zabrane letenja, što su podržali London, Pariz i neki članovi američkog Kongresa. Članice NATO su, međutim, rastrzane između želje da reaguju i straha od nedeljnih posledica. Mada mnoge zemlje žele da promene činjenicu da je Gadafi vojno moćniji od pobunjenika, osnovni razlog za zonu zabrane letenja bi bila zaštita civila.
U raspravi o toj temi su korišćena iskustva iz Iraka i sa Balkana, gde su zabrane letenja trajale godinama i onemogućile mnoga krvoprolića, ali nisu sprečile masakre. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 1992. godine uveo zonu zabrane letenja iznad Bosne i Hercegovine, kako bi zaštitio područja pod kontrolom Vlade BiH od srpskih aviona.
Avioni NATO su oborili četiri srpske letelice, ali zabrana letenja nije zaustavila borbe na tlu, niti je sprečila Vojsku Republike Srpske da ubije nekoliko hiljada ljudi u Srebrenici 1995. godine. FoNet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
