Svaki pokušaj da se evro oslabi, završiće se neuspehom, poručio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso sa govornice Svetskog ekonomskog foruma koji je počeo juče u Briselu, samo nekoliko sati nakon što je okončano zasedanje ministara finansija evrozone. Funkcioneri Evropske unije, Herman van Rompej i Baroso više puta su naglasili da je EU položila prvi test, ali da celokupni problem nije rešen. Stvoren je stabilizacioni fond „težak“ bilion evra koji je na raspolaganju za slične probleme koji bi mogli da se pojave. U ovom slučaju misli se na najave problema u Španiji i nekim drugim zemljama evrozone. Po 500 miliona evra obezbediće zemlje EU, a 500 evra miliona MMF.
Više evropskih lidera, od francuskog predsednika Nikole Sarkozija do predsedavajućeg evrozone, luksemburškog političara Žan Klod Junkera, dramatično su upozorili da je evro na udaru „svetske spekulantske zavere“. Cilj spekulanata je da oslabe evro, a do toga se stiže snižavanjem kreditnog rejtinga pojedinih evropskih zemalja i u skladu s tim, poskupljivanjem kredita za te zemlje na međunarodnom finansijskom tržištu. Posebno su se na meti kritike našle kuće koje procenjuju kreditni rejting. Evropski čelnici su upozorili da postoje svega tri i da su sve tri iz SAD. Nije, naravno, izostao ni samokritički deo o fiskalnoj i budžetskoj neodgovornosti država koje su u krizi, posebno Grčke. Optužbe protiv Grčke u pojedinim evropskim zemljama idu tako daleko da se zahteva hapšenje ranijih ministara i premijera koji su doveli do budžetskog deficita od 12,5 odsto. „Ako je Bernard Medof odgovarao za 50 milijardi dolara i dobio 100 godina zatvora, onda grčki ministri treba isto toliko da dobiju za 150 milijardi dolara“, piše austrijska štampa.
Finansijski aspekt samo je, međutim, jedan deo rešenja. Drugi deo je institucionalni i on izaziva najviše nesuglasica u Uniji. Baroso kao i Rompej ističu da je nemoguće imati monetarnu uniju, bez ekonomske unije. Baroso kaže da je rešenje u „većoj političkoj koordinaciji“. On najavljuje da će biti ojačano „ekonomsko upravljanje“ Unijom, što ne znači „da sve zemlje moraju da vode istu ekonomsku politiku“. Iza ovoga nalaze se razmišljanja o stvaranju „evropske ekonomske vlade“. Taj predlog, međutim, nije svuda dobro primljen, posebno u Nemačkoj koja snosi najveći deo finansijskih izdataka, a stvaranjem takve vlade, moglo bi se desiti da postane servis za plaćanje dugova ostalih neuspešnih država evrozone. To Nemačka i njena kancelarka Angela Merkel nipošto ne žele. Zbog toga se o ovoj ideji govori oprezno.
Rompej naglašava da je teško imati zajedničku valutu bez zajedničke ekonomske politike. Mere koje su usvojene, prema njegovim rečima, imaće mnogo širi efekat, ne samo na 16 država evrozone nego i na celu EU, pa i države koje još nisu u EU.
Konsultacije Obame sa Merkelovom i Sarkozijem
Brisel – Stručnjaci navode da je paket mnogo veći od očekivanog i da predstavlja smeo korak bloka koji je bio na udaru kritika zbog eksperimentalnog delovanja bez jedinstva uprkos sve intenzivnijoj krizi. Istakavši da je situacija alarmantna, predsednik SAD Barak Obama je razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i s francuskim kolegom Nikolom Sarkozijem o potrebi za odlučujućim akcijama u cilju obnove poverenja investitora. Znak da zabrinutost raste predstavlja i to što su Američke federalne rezerve zajedno sa Evropskom centralnom bankom i centralnim bankama Kanade, Britanije i Švajcarske najavili uspostavljanje instrumenata poznatih kao „svop“. Svrha „svopova“ jeste da se smanji pritisak na evropske banke i monetarna tržišta obezbeđivanjem veće likvidnosti. Analitičari navode da inicijativa SAD ukazuje na bojazni Vašingtona da bi evropska kriza mogla da se prelije preko Atlantika i osujeti oporavak Amerike od finansijskog kraha. M. D. S.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
