Evropske sile podržavaju ravnopravnost Jevreja

U Rusiji je vladala diskriminacija, česti su bili progoni i pogromi, tako da su se Jevreji osećali kao obespravljeni građani, što su, sem malog broja povlašćenih, i bili. I u podunavskim zemljama – Rumuniji i Srbiji – Jevreji su bili u mnogome obespravljeni, mada se njihov položaj pogoršavao ili poboljšavao u zavisnosti od naklonosti vladara i vlada, uticaja Turske i drugih sila. Ograničenja su se uglavnom odnosila na mogućnost nastanjivanja, sticanja nepokretne imovine, bavljenja određenim zanimanjima i sl.
U drugoj polovini XIX veka zapadnoevropski i srednjoevropski Jevreji već su bili dobro organizovani i imali su manji ili veći uticaj na vlade nekih zemalja u tim delovima Evrope. Najuticajnija jevrejska organizacija bila je Univerzalna izraelitska (tj. jevrejska) alijansa – Alliance Israelite Universelle – koju je 1860. osnovao Isak Adolf Kremije (Adolphe Cremieux), ministar pravde Francuske. Alijansa je često kod pojedinih vlada intervenisala povodom progona, diskriminacije itd. Jevreja kao celine, ili nepravdi nanetih pojedincima. Ona je bila jedan od inicijatora da se na Berlinskom kongresu razmatra i pitanje položaja Jevreja u zemljama koje su tražile nezavisnost. Isto su to tražile i neke druge jevrejske organizacije, predstavnici jevrejskih zajednica u tim zemljama, ali, na primer, i američki poslanik u Beču Džon Kason (John A. Kasson) i u Berlinu Bajard Tejlor (Bayard Taylor). Kongres je to uvažio. Izgleda da je Jovan Ristić, predstavnik Srbije na Kongresu, bio iznenađen time, odnosno nepripremljen za diskusiju, jer je 10/22. juna (Kongres je počeo rad 11/23. juna, prvi datum je po julijanskom, drugi po gregorijanskom kalendaru; u XIX veku razlika je bila 12 dana) telegrafski od svog zamenika i od ministra spoljnih poslova Jevrema Grujića, ministra pravde, tražio obaveštenje – „Koliku pomoć i na što daje država beogradskoj jevrejskoj opštini?“.
Zapisnici sa sednica Kongresa veoma su detaljni. Iz njih se dobro vidi stav svake od sila učesnica o svakom pitanju pretresanom na plenarnim sednicama. Ono što se ne vidi (M. Ković je o tome detaljno pisao), a veoma je značajno, jeste dogovaranje učesnica van dvorane za sednice i aktivnosti zemalja kandidata za nezavisnost. Oni su članove delegacija velikih sila nastojali da upoznaju sa svojim argumentima o raznim pitanjima i od njih dobiju podršku za rešenja koja će im odgovarati. To se odnosi i na „jevrejsko pitanje“. Ti su predstavnici bili u stalnoj, uglavnom telegrafskoj vezi sa svojim vladama i vladarima, obaveštavajući ih o toku rada Kongresa i tražeći uputstva o ovoj ili onoj stvari. Razume se da su „lobirali“ i predstavnici Alijanse i ostali na jevrejskoj strani, kojima su predstavnici pet od šest sila učesnica (izuzetak je bila Rusija) obećali punu podršku.
Prvi put je o položaju verskih zajednica, time i Jevreja, raspravljano 12/24 juna, na sednici posvećenoj delu mirovnog ugovora o rešenjima za novu bugarsku državu. Predstavnik Francuske, ministar spoljnih poslova Vilijem Vadington (William Waddington) predložio je da se u tekst člana V doda deo o ravnopravnosti svih vera. Vadingtona su podržali nemački „gvozdeni“ kancelar princ Bizmark (Otto von Bismarck), predsedavajući Kongresa, austrougarski ministar spoljnih poslova grof Đula Andraši (Gyula Andrassy), koji je svog cara Franju Josifa pismom obavestio kako je to, u stvari, njegov predlog, koji on iz taktičkih razloga nije hteo da podnese lično, britanski predstavnik lord Solzberi (Salisbury) i italijanski predstavnik grof De Lone (De Launey). Predstavnik Turske Karateodori (ili Karateodoru) paša nije propustio da uz podršku naglasi kako je to u skladu s turskim zakonodavstvom, ugovorima i konvencijama. Pošto nije bilo prihvatljivo da Jevrejima slobode i ravnopravnost koje uživaju po turskim zakonima budu oduzete u novoj bugarskoj državi, i ruski predstavnik knez Gorčakov prihvatio je Vadingtonov predlog. Tri dana kasnije, 27. juna, jednoglasno je usvojen sledeći tekst:
„Verska i konfesionalna razlika ne treba ni za koga da bude razlog isključivanja ili onemogućavanja u pogledu uživanja građanskih i političkih prava, niti da sprečava pristup javnim funkcijama, zapošljavanju i počastima, ili bavljenje raznim zanatima i slobodnim profesijama bilo gde. Sloboda javnog ispoljavanja svih vera biće obezbeđena sadašnjem stanovništvu Bugarske i njenim stanovnicima koji će se vratiti, kao i svim strancima, a nikakva granica neće biti postavljena hijerarhijskim ustanovama verskih udruženja ni njihovim odnosima sa njihovim crkvenim vlastima“.
Nastavlja se