Dok finansijska tržišta nastoje da apsorbuju vesti o spasilačkom paketu za Grčku i ostale ugrožene ekonomije evrozone, pojedini bankari i ekonomisti nalaze sličnost sa krizom u Rusiji iz 1998. Samo pre deset godina Rusija je bila u koži današnje Grčke, nastojeći da povrati poverenje u obveznice vlade tako što je od Međunarodnog Monetarnog fonda (MMF) i ostalih zahtevala ogroman zajam, navode stručnjaci. Prema njegovim rečima i tada je kao i sada kriza „proždirala“ finansijska tržišta, a sve nade su se polagale u spasilački paket koji u slučaju Rusije nije pomogao.
„Grčka stvara izuzetan osećaj deža via“, kaže Roland Neš, šef Renesansne banke kapitalnih investicija u Moskvi. Spasilački paket iz 1998, koji je Rusiji ponudio MMF, predupredio je, ali nije sprečio rusku krizu nastalu zbog inostranog duga. Tokom mesec dana između perioda kada je objavljen spasilački paket i te krize, ruske i zapadne banke su doprinele kratkoročnom dugu koji je sazrevao, mahnitim menjanjem rublje u dolare i iznošenjem novca iz Rusije.
Spasilački paket je kroz ovaj proces podupreo devizni kurs, što je doprinelo bogaćenju onih deoničara koji su ranije reagovali, prebacivši teret duga na ogorčenu rusku javnost koja je morala da se oduži kreditorima, uključujući MMF. Do 17. avgusta 1998, kada je vlada konstatovala da ne može da izmiri strani dug Rusije i saopštila da će dozvoliti da vrednost rublje slobodnije varira u odnosu na vrednost dolara, Svetska banka i MMF su izdvojili oko 5,1 milijardu dolara za spasilački paket. Pojedini analitičari ocenjuju da ukoliko do sličnog scenarija dođe u evrozoni, evropski poreski obveznici bi mogli da budu ti koji će plaćati spasilački paket.
MMF i EU su u Grčkoj prošle nedelje prvo predložili paket pomoći „težak“ 110 milijardi evra ili 139 milijardi dolara. Nakon skeptične reakcije tržišta, ministri finansija EU su se sastali tokom vikenda i predložili finansijsku podršku za Grčku i druge slabe ekonomije evrozone od gotovo bilion dolara. Oni su predložili i formiranje investicionog fonda za koji garantuju vlade bogatijih zemalja EU, kao što su Nemačka i Francuska.
Edmond S. Fels, dobitnik Nobelove nagrade i ekonomista na Kolumbijskom univerzitetu, rekao je vođen iskustvom sa paketom pomoći iz 1998. da davaoci zajma treba u što kraćem roku da objave najviše cifre, da održavaju niske kamatne stope i da snize troškove paketa pomoći.
Imajući u vidu takav scenario, ne treba da čudi da zemlje koje teže da se priključe evrozoni sada ne žure da ostvare taj cilj kao pre nekoliko nedelja. „Evrozona mnogo toga treba da se zapita“, rekao je inače prijateljski nastrojen prema evrozoni poljski premijer Donald Tusk i dodao da kako sada stvari stoje, pridruživanje šesnaestočlanom klubu „nije prioritet“ za njegovu zemlju Objavivši da je plan Bugarske za usvajanje evra stopiran, premijer te zemlje Bojko Borisov je priznao da je grčka kriza doprinela takvoj odluci. Naravno, oglasio se i možda najveći evroskeptik među predsednicima država članica EU češki predsednik Vaclav Klaus i podstaknut događajima u Atini rekao: „Projekat o uspostavljanju zajedničke evropske valute davno je propao“.
Estonija pristupa evrozoni 2011.
Brisel – Estonija je spremna da postane 17. članica evrozone, pošto je Evropska komisija saopštila da je ova zemlja ispunila sve kriterijume za članstvo. „Niko ne želi da napusti evrozonu, i ostali čekaju da joj se pridruže“, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso. Kada je reč o proceduri pristupanja, predlog Komisije sada moraju da usvoje lideri Evropske unije na samitu u junu. Nakon toga, završnu reč treba da daju ministri finansija EU na sastanku u julu, te će Estonija moći da se pridruži evrozoni 1. januara 2011.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
