Nakon nekoliko godina pauze, Subotica je oživela jednu demokratsku instituciju kakve su javne tribine, a koje su pod nazivom Agora održavane tokom devedesetih, kada su teme uglavnom bile političke i kada su ovakve javne polemike bile glas protiv rastućeg nacionalizma, međuetničke netrpeljivosti i ratova.
Time je Subotica pokazala svoju građansku svest, a novi ciklus Agore, 12. po redu, ima za cilj da preispita šta je to građansko i evropsko u ovom gradu, i da li ovaj bački grad poslednjih godina stagnira u većoj meri nego druge sredine.
Prema rečima profesora dr Boška Kovačevića, Subotica poslednjih dvadeset godina u sve većoj meri dobija odlike sela, gubeći istovremeno urbana svojstva. Jedan od problema je fenomen „življenja jednih pored drugih“, a ne život jednih sa drugima.
– Subotica se podelila na građane i na pripadnike pojedinih kolektiviteta, koji jedni druge tolerišu, ali ne sarađuju jedni sa drugima. Od ideje multietničnosti napravili smo etničke rezervate, a u gradu vlada duh tradicionalizma. Iskustva Evrope, na čije se nasleđe dobrim delom naslanja i istorija Subotice, jeste sasvim drugačije, a karakteriše ga sposobnost prožimanja tih različitosti, i njihova međusobna komunikacija, rekao je dr Kovačević, napomenuvši da je problem Subotice, ali i cele Srbije, što su i praktični standardi svakodnevnog života daleko od evropskih.
Stevan Santo, poznati subotički privrednik, ocenio je da je Subotica u nekoj vrsti paralize, jer među građanima ne postoji ni minimalni konsenzus oko toga šta je potrebno menjati i kako žele da se njihov grad razvija, već se svaka odluka prepušta političarima.
Gradonačelnik Saša Vučinić je napomenuo da gradska uprava radi na dugoročnim i strateškim projektima, kao što je obezbeđivanje infrastrukturnih uslova za razvoj privrede i pre svega investicije.
– Nismo išli na to da se „populistički“ asfaltiraju ulice, kako bi građani glasali za nas, već nastojimo da problem rešimo dugoročno. Moram reći da je ova lokalna vlast praktično bila prinuđena da kreće od početka, jer je većina projekata već godinama u fazi planova. Mislimo da je to što je grad obezbedio zemljište za budući industrijski park kupovinom prve kasarne, veliki korak ka stvaranju uslova za dolazak investicija i privredni razvoj, navodi Vučinić.
Susreti kritičkog promišljanja
Agora je pokrenuta 1993. godine na inicijativu 33 intelektualca sa željom da se formira građanska tribina na kojoj će učestvovati svi građani bez obzira na nacionalnu, versku, političku i druge pripadnosti, ali je prekinuta 2002. godine zbog uverenja da su promenom režima stvoreni uslovi za napredak grada. Međutim, pošto to ipak nije tako, ponovo se nametnula potreba za susretima kritičkog i argumentovanog promišljanja, rekao je Ljuba Đorđević, jedan od inicijatora ove tribine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
