Evrozona je zvanično pala u recesiju nakon što su cifre Evropske unije pokazale da je privreda 15 država koje imaju evro kao valutu u trećem kvartalu ove godine zabeležila pad od 0,2 odsto. Budući da je ovo drugi uzastopni kvartal u kojem je privreda doživela stagnaciju, proglašena je tehnička recesija.
U periodu između avgusta i jula takođe je zabeležen pad od 0,2 odsto. To je prva recesija od uvođenja evra 1999, kada je Evropska centralna banka preuzela kontrolu nad kamatnim stopama, što je predstavljalo važnu polugu ekonomskog rasta.
Pojedini ekonomisti ocenjuju da će recesija trajati do sredine naredne godine, kada će verovatno porasti globalna potražnja za evropskom robom. Ta vest nije izazvala iznenađenje budući da je ranije objavljeno da su Nemačka i Italija, koje spadaju u grupu ekonomski najrazvijenijih država evrozone, pale u recesiju, što je prema ocenama analitičari umnogome rezultat globalne finansijske krize. U Nemačkoj je nedavno proglašena recesija nakon što su podaci vlade u Berlinu pokazali da je u trećem kvartalu ove godine vrednost bruto nacionalnog prozivoda opala za 0,5 odsto u odnosu na prethodni. Bio je to drugi uzastopni kvartal u kojem je nemačka privreda zabeležila pad.
Privreda Italije takođe je ostvarila negativan učinak u drugom uzastopnom kvartalu. Statistički biro ISTAT saopštio je da je bruto nacionalni proizvod Italije pao za 0,5 odsto u razdoblju jul-septembar, u odnosu na prethodni kvartal i za 0,9 odsto u odnosu na isti period 2007. U drugom kvartalu 2008. italijanska ekonomija je zabeležila pad od 0,3 odsto. Francuska je, međutim, uspela da izbegne recesiju, s obzirom na činjenicu da je u trećem kvartalu ove godine ostvaren rast bruto nacionalnog proizvoda od 0,14 odsto u odnosu na prethodno tromesečje. Ministarka ekonomije Kristin Lagard izrazila je zadovoljstvo zbog takvog razvoja situacije. „Cifre su iznenađujuće, jer su svi očekivali da budu negativne i pripremali se za rasprave o recesiji“, izjavila je.
Svetska finansijska kriza i recesija na tržištima primorala je preduzeća u Srednjoj Evropi da masovnije obustavljaju proizvodnju, smanje zalihe i počnu da otpuštaju radnike. Poljski analitičari ocenjuju da će narednog meseca bez posla ostati najmanje 5.000 radnika. Obustavljanje proizvodnje počelo je najpre u granama koje su najviše pogođene, automobilskoj industriji i industriji nameštaja. U susednoj Češkoj zbog krize najveći češki proizvođačautomobila, Škoda iz Mlade Boleslave, većje počeo da otpušta radnike, strance koji su se zaposlili putem agencija i od septembra je otpustio njih 1.500 od ukupno 4.000 stranaca koje je Škoda angažovala u prosperitetnim vremenima. Škoda takođe ove jeseni obustavlja privremeno, na po nedelju dana, proizvodnju kako bi smanjila zalihe, a najavila je da će ove godine proizvesti 31.000 automobila manje nego što je planirala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
