Foto: Shutterstock/nano-stockerU najnovijem izveštaju o napretku Srbije Evropska komisija je konstatovala da naša zemlja u pogledu obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju nije ostvarila napredak u sprovođenju preporuka Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENKVA).
Pet godina otkako smo izgubili punopravno članstvo u toj organizaciji Nacionalni akreditaciono telo (NAT) nije povratilo status punopravnog člana, koji je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) imala od 2013. do 2018. godine.
Na ovaj podatak ukazala je i Državna revozorska institucija u izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Akreditacija visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji“, u kome je naznačeno da je jedan od principa na kojima se zasniva delatnost visokog obrazovanja usklađivanje sa evropskim sistemom visokog obrazovanja, a potvrda te usklađenosti je članstvo u ENKVI – krovnoj organizaciji u oblasti obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju.
To što NAT još uvek nije povratio punopravni status, ali i brojni medijski napisi koji ukazuju na pojavu da visokoškolske ustanove ispune standard za dobijanje akreditacije, ali ih ne ispunjavaju tokom akreditacionog ciklusa, bile su povod da se DRI pozabavi ovom temom.
Posle opsežne analize državni revozor je utvrdio brojne propuste u akreditaciji visokoškolskih ustanova i studijskih programa, ali i sa dozvolama za rad univerziteta, fakulteta i visokih škola koje izdaje Ministarstvo prosvete.
Ponovne akreditacija treba da obezbedi da uzastopni akreditacioni ciklusi budu povezani, odnosno da između dve uzastopne akreditacije ne postoji period u kojem visokoškolska ustanova ili studijski programi nisu bili akreditovani. Kroz ovaj postupak se proverara i da li ustanove i studijski programi i dalje ispunjavaju standarde kvaliteta, navodi DRI.
Kako piše u izveštaju, od 180 akreditovanih visokoškolskih ustanova u Srbiji, 149 je prošlo ponovnu akreditaciju, a trećina od tog broja nema povezane akreditacione cikluse. Periodi između dva akreditaciona ciklusa trajali su od nekoliko dana do dve i po godine, što je posledica određenih propusta prilikom sprovođenja postupaka ponovne akreditacije.
Revizor je utvrdio da pojedine visokoškolske ustanove nisu blagovremeno podnosile zahtev za ponovnu akreditaciju, odnosno najkasnije godinu dana pre isteka važeće.
NAT nije proveravao blagovremenost podnetih zahteva i nije donosio rešenja o njihovom odbacivanju, već je sprovodilo redovne postupke akreditacije i izdavalo uverenja o akreditaciji ustanove. Navedeni propusti su doveli do toga da između važeće i prethodne akreditacije postoji period u kojem visokoškolska ustanova nije bila akreditovana.
Na osnovu postojećih evidencija NAT-a DRI nije bio u mogućnosti da utvrdi koliko ustanova nije blagovremeno podnelo zahteve za ponovnu akreditaciju, pa je analiza bazirana na studijama slučaja, odnosno na odabranim visokoškolskim ustanovama.
Tako je, recimo, Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, koja je bila akreditovana 2. juna 2017. godine, sa zahtevom za ponovnu akreditaciju kasnila 483 dana.
„NAT nije vršio proveru blagovremenosti podnetog zahteva i nije donelo rešenje o odbacivanju zahteva, već je 11. marta 2025. godine izdalo uverenje o akreditaciji VŠU. Prilikom upisa studenata na studijske programe u školskoj 2024/25. godini, Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, nije imala važeću akreditaciju VŠU“, piše u izveštaju.
Naveden je primer Visoke škole strukovnih studija „Sportska akademija“ u Beogradu, koja je kasnila sa podnošenjem zahteva 12 dana. I u ovom slučaju NAT nije vršilo proveru blagovremenosti podnetog zahteva i nije doneo rešenje o odbacivanju zahteva, niti je sprovelo postupak akreditacije u predviđenom roku od devet meseci. Postupak je trajao preko dve godine.
„Prilikom upisa studenata na studijske programe u školskoj 2023/24. godini, Visoka škola strukovnih studija „Sportska akademija“ nije imala važeću akreditaciju ustanove.
Uočeni su i primeri visokoškolskih ustanova koje nisu blagovremeno podnele zahteve za ponovnu akreditaciju, ali su im akreditacioni ciklusi povezani.
Tako je Državni univerzitet u Novom Pazaru, koji je bio akreditovan 2. februara 2018. godine, podneo 22. oktobra 2024. godine zahtev za ponovnu akreditaciju VŠU, odnosno kasnio je sa zahtevom 263 dana jer je zahtev trebalo da bude podnet do 2. februara 2024. godine. NAT nije vršio proveru blagovremenosti podnetog zahteva i nije doneo rešenje o njegovom odbacivanju već je 28. januara 2025. godine izdao uverenje o akreditaciji VŠU.
Sličan primer je i Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu, koji je kasnio sa zahtevom 209 dana. I u ovom slučaju nije ispoštovan postupak reakreditacije, ali je obezbeđeno da nova akreditacija ustanove bude izdata pre isteka prethodne.
Postoje primeri da je NAT doneo rešenje o odbacivanju zahteva, kada visokoškolske ustanove nisu blagovremeno podnele zahteve za ponovnu akreditaciju VŠU, o čemu je obavešteno i Ministarstvo prosvete.
Primera radi, Univerzitet „Megatrend“, koji je bio akreditovan 12. februara 2016. godine, podneo je 13. februara 2023. godine zahtev za ponovnu akreditaciju VŠU, odnosno kasnio je sa zahtevom 366 dana jer je zahtev trebalo da bude podnet do 12. februara 2022. godine. Nacionalno akreditaciono telo 24. aprila 2024. godine donelo je rešenje o odbacivanju zahteva jer nije bio blagovremen. Pritom, Nacionalnom akreditacionom telu je trebalo preko 14 meseci da donese rešenje o odbacivanju zahteva.
Univerzitet „Megatrend“ je potom podneo žalbu na doneto rešenje, koju je Komisija za žalbe odbila 1. avgusta 2024. godine kao neosnovanu i potvrdila prvostepeno rešenje. Nacionalno akreditaciono telo 12. avgusta 2024. godine obavestilo je Ministarstvo prosvete o ishodu podnetog zahteva za ponovnu akreditaciju VŠU.
„U suštini, Univerzitet „Megatrend“ nema važeću akreditaciju VŠU od 12. februara 2023. godine. Za Univerzitet „Megatrend“ u JISP nema unetih podataka o upisu studenata ni za jednu školsku godinu, tako da nismo mogli proveriti da li je bilo upisa studenata na studijske programe u školskoj 2023/24. i 2024/25. godini. Međutim, u navedenim školskim godinama, Fakultet za civilno vazduhoplovstvo Univerziteta „Megatrend“, koji je akreditovan 19. aprila 2022. godine, sprovodio je upis studenata na studijske programe, iako univerzitet u čijem je sastavu nije imao važeću akreditaciju VŠU“, ističe se u izveštaju DRI.
Postoje i primeri da su visokoškolske ustanove blagovremeno podnele zahteve za ponovnu akreditaciju, ali Nacionalno akreditaciono telo nije sprovelo postupke u predviđenom roku što je dovelo do toga da akreditacioni ciklusi visokoškolskih ustanova ne budu povezani.
U ovom slučaju, Ministarstvo prosvete je zauzelo stav da ukoliko je akreditacija VŠU istekla, a postupak ponovne akreditacije po blagovremeno podnetom zahtevu nije okončan, visokoškolske ustanove se smatraju akreditovanim do okončanja postupka.
„Ministarstvo prosvete zauzelo je ovakav stav kako VŠU ne bi snosile posledice nepostupanja NAT-a u propisanom roku. Možemo smatrati da je rok od devet meseci dovoljno dug, što smo videli na primerima Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Nišu, gde je NAT izdao uverenja o akreditaciji VŠU za manje od četiri meseca od momenta podnošenja zahteva“, navodi se u izveštaju DRI.
Analiza je pokazala i da su određene visokoškolske ustanove upisivale nove studente na studijske programe za koje nisu imale važeće akreditacije jer nije blagovremeno sprovedena ponovna akreditacija tih programa. I ovde je utvrđeno da postoje studijski programi kod kojih akreditacioni ciklusi nisu povezani, što je posledica propusta prilikom sprovođenja postupaka ponovne akreditacije studijskih programa.
Primera radi, Državni univerzitet u Novom Pazaru za studijski program osnovnih akademskih studija Psihologija zahtev za ponovnu akreditaciju je podneo sa 369 dana zakašnjenja.
Naime, zahtev trebalo da bude podnet do 8. jula 2022. godine. Nacionalno akreditaciono telo nije vršilo proveru blagovremenosti podnetog zahteva i nije donelo rešenje o odbacivanju zahteva, već je 9. jula 2024. godine izdalo uverenje o akreditaciji studijskog programa. Prilikom upisa studenata na studijski program u školskoj 2023/24. godini, Državni univerzitet u Novom Pazaru nije imao važeću akreditaciju studijskog programa.
Pritom, Nacionalno akreditaciono telo nije sprovelo postupak akreditacije studijskog programa u predviđenom roku od devet meseci, odnosno bilo je potrebno oko godinu dana za sprovođenje postupka. Kroz redovan inspekcijski nadzor nad radom Državnog univerziteta u Novom Pazaru, u julu 2021. godine, utvrđeno je da nedostaju određena uverenja o akreditaciji studijskih programa. Takođe, tom prilikom je ukazano da je potrebno da blagovremeno podnose zahteve za ponovnu akreditaciju studijskih programa.
Sledeći primer je Fakultet za poslovne studije i pravo Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, za studijski program osnovnih akademskih studija Poslovna ekonomija koji je bio akreditovan 22. februara 2013. godine, podneo je 1. jula 2019. godine zahtev za ponovnu akreditaciju studijskog programa, odnosno kasnio je sa zahtevom 129 dana.
Nacionalno akreditaciono telo nije vršilo proveru blagovremenosti podnetog zahteva i nije donelo rešenje o odbacivanju zahteva. Postupak ponovne akreditacije studijskog programa trajao je preko pet godina, odnosno znatno duže od predviđenog roka od devet meseci.
Postupak je u jednom periodu bio prekinut zbog sprovođenja vanredne spoljašnje provere kvaliteta. NAT je 11. februara 2025. izdao uverenje o akreditaciji studijskog programa. Prema podacima iz JISP, fakultet je upisivao studente na studijski program OAS – Poslovna ekonomija u školskoj 2023/24. i 2024/25. godini, odnosno u periodu kada nije imao važeću akreditaciju studijskog programa, navodi se u izveštaju DRI.
Revizor je ukazao da pomenuti propusti mogu imati brojne poslednice.
„Ukoliko visokoškolske ustanove obavljaju delatnost visokog obrazovanja bez važeće akreditacije ili upisuju studente na programe koji nisu akreditovani u skladu sa propisima, to može imati određene posledice po studente, koje se ogledaju u nepriznavanju položenih ispita ili nepriznavanju izdatih diploma. Dalje, to može prouzrokovati određene probleme prilikom nastavka studija, nostrifikacije diploma ili zaposlenja“, konstatovano je u izveštaju.
DRI je utvrdio i propuste prilikom izdavanja, ali i oduzimanja dozvola za rad visokoškolskih ustanova. U dozvolama za rad koje su bile predmet analize, naveden je broj studenata koji se može upisati u prvu godinu studija, pojedinačno za svaki studijski program, ali je izostao podatak o ukupnom broju studenata koji se može upisati na određeni studijski program.
Primera radi, u dozvoli za rad Državnog univerziteta u Novom Pazaru za studijski program Psihologija navedeno je da visokoškolska ustanova u prvu godinu studija može upisati 30 studenata, dok ukupan broj studenata za ovaj studijski program nije naveden.
„Prema navodima predstavnika NAT-a, ukupan broj studenata koji se može upisati na određeni studijski program, možemo dobiti kada pomnožimo broj godina trajanja studijskog programa sa brojem studenata koji može upisati prvu godinu studija. Prema njihovim navodima, prihvatljiva su manja odstupanja. Shodno tome, očekivali smo da ukupan broj upisanih studenata Psihologiji, koji traje četiri godine, ne bude u značajnoj meri iznad dozvoljenog maksimalnog broja od 120 upisanih studenata. Prema podacima iz JISP, u školskoj 2024/25. godini, na navedenom studijskom programu upisan je ukupno 181 student. Broj upisanih studenata je za oko 50 odsto veći od dozvoljenog maksimalnog broja, što ne možemo smatrati manjim odstupanjem“, ističe se u izveštaju.
Kompletan izveštaj dostupan je na sajtu DRI.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
