Činjenica je da je fašizam bio i ostao prisutan u društvu pa je time neophodno uvek iznova ukazivati na njega i njegove elemente.
Za istoriju fašizma je neraskidivo vezana i istorija feminizma i emancipacija žena, zbog čega je važno isticati doprinose zaslužnih žena koje su organizovano delovale u duhu antifašističke borbe.
U knjizi Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke, afežeovke autorka Margareta Bašaragin, na primeru Subotičanki, pokazuje kako su feminističko i mirovno delovanje žena bili međusobno povezani i kako je tekao proces njihovog istupanja u javnu sferu i udruživanja u ovom višejezičnom i višenacionalnom gradu.
Osim predgovora i zaključnih razmatranja, knjiga sadrži četiri poglavlja.
U prvom se govori o Subotičankama između dva svetska rata, o njihovom ulasku u javni život, organizovanju i delovanju u datom političkom, društvenom, ekonomskom i kulturnom kontekstu.
Drugo poglavlje je posvećeno subotičkim antifašistkinjama u Drugom svetskom ratu, o njihovoj saradnji i otporu tokom okupacije, o čuvenoj Žutoj kući, u koju su zatvarani muškarci i žene koji su bili pretnja okupatoru, kao i o učešću žena u partizanskom pokretu.
Organizovanje i širenje Antifašističkog fronta žena (AFŽ) tema je trećeg poglavlja, a ćetvrto daje životne priče dvanaest zaslužnih žena Subotice, skojevki, partizanki, afežeovki.
Među njima je Ida Sabo i njena sećanja, koja o posleratnim godinama prošlog veka kaže: „Mnogo znoja i krvi smo prolili da pobedimo fašizam, a potom izgradimo bolje društvo. Srbija je bila siromašna seljačka i neuka država, a naš zadatak je bio da je pretvorimo u radničku i obrazujemo, izgradimo porušene gradove i sela, ali i nove. Sve smo uspevali jer smo bili jedinstveni, a ne kao danas kad svako vuče na svoju stranu. Mi se jesmo odricali, ali smo ipak bili srećni i zadovoljni jer to nije bilo uzalud. Srcem se radilo, lopatom gradilo, grabilo se znanje i iskustvo od onih koji su ga imali“.
Pored Ide Sabo, autorka od zaborava čuva i Lili Bek Krmpotić, Anku Kmezić Dumbajić, Sofiju Malušev Spahić, Draginju Lendvai, Magdu Bošan Simin i druge.
Životne priče važan su predmet ženskih i rodnih studija, u okviru kojih se sakupljaju rasuti podaci i bogata građa o znamenitim ženama koju je neophodno ponovo vrednovati. Jedan od ciljeva istraživanja o antifašistkinjama je da se javnom znanju pripoji doprinos žena u istorijskom trenutku u kome one nisu imale ni formalno ravnopravan status.
Recenziju knjige potpisuju prof. dr Svenka Savić, dr Uglješa Belić i dr Ivana Pantelić, a objavljuju Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, uz podršku Rekonstrukcije Ženski fond.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
