Paket od nekoliko stotina milijardi evra za spas bankarskog sistema i mere za suzbijanje klimatskih promena predstavljaju centralne teme dvodnevnog samita Evropske unije koji je juče počeo u Briselu.
Samit će takođe razmotriti da li EU treba da ponovo pokrene pregovore o partnerstvu sa Rusijom, zamrznute proteklog meseca u znak protesta zbog ruske invazije na Gruziju. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji predsedava sastanku pokušava da privoli svih 27 država bloka da podrže plan spasavanja bankarskog sektora o kojem su u nedelju postigli saglasnost Britanija i 15 država takozvane evrozone. Prema širokim odrednicama plana, pojedinačne države će ukupno staviti na raspolaganje 1.700 milijardi evra (2.300 milijardi dolara) za garancije i hitnu pomoćbankama.
Britanski premijer Gordon Braun apelovao je na evropske zvaničnike da se ujedine u rešavanju problema koji je izazvao finansijsku krizu i objavio da su nedavne akcije doprinele stabilizaciji tržišta. Braun je naglasio da je okončana prva faza krize i da nema vremena za opuštanje. „Verujem da je prva faza bila stabilizacija finansijskog sistema, sada treba da krenemo u drugu fazu, da bismo osigurali da se više ne ponove problemi u finansijskim sistemima koji potiču iz SAD“, kazao je britanski premijer. On smatra da je došlo vreme za kompletnu reviziju globalnih finansijskih regulativa i institucija, poput Međunarodnog monetarnog fonda, budući da je svetska ekonomija zavisnija od globalne saradnje neko ikada ranije. „Postoji potreba za pravilnom raspodelom, odgovarajućom transparentnosti i sistemom za rano upozoravanje na opasnost od krize“, tvrdi Braun.
Mada je Evropa odahnula nakon pozitivnih reakcija berzi na usaglašene spasilačke pakete, lideri Unije upozoravaju da je još rano za proglašenje kraja krize. „Vidimo svetlo na kraju tunela, ali još nismo tamo“, smatra predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso. Najviši zvaničnik Komisije je, takođe, naglasio da je potrebno razmotriti preinačavanje regulatornih pravila i mera o nadgledanju finansijskih tržišta. Baroso je naglasio da je važno da Evropa ne deluje samostalno većda sarađuje sa SAD, u cilju pronalaženje „konkretnih predloga za rešenje krize“.
Iako su ekonomski najrazvijenije države, kao što su Francuska, Nemačka, Španija i Austrija, spremne da garantuju štedne uloge u bankama, delimično nacionalizuju pojedine banke i obezbede kratkoročnu „finansijsku injekciju“ za posustale institucije, Baroso je naglasio da će Komisija pažljivo razmotriti plan svake države u cilju sprečavanja kršenja zakona o konkurentnosti. Evropski lideri izrazili su zabrinost zbog navoda o mogućoj recesiji u Nemačkoj.
Aktivisti grupa za zaštitu prirodne sredine strahuju da će se na samitu u Briselu pojaviti inicijative da se sredstva za vođenje klimatske i energetske politike umanje zbog ekonomske krize, prenosi Bi-Bi-Si. Komesar EU za prirodnu sredinu Stavros Dimas rekao je da bi države trebalo da budu u stanju da ostvare polovinu planiranog smanjenja emisija ugljen-dioksida ulaganjem u čiste energetske projekte u zemljama u razvoju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
