Budžetu grada Užica preti opasnost da zbog poništaja ugovora o kupovini perona na Autobuskoj stanici, a po tužbama stečajnog upravnika i radnika preduzeća Raketa – putnički saobraćaj u stečaju, solidarno plati 5.116.250 dinara sudskih troškova sa tim preduzećem, Direkcijom za izgradnju i Raketa – timom. Za sada je izvesno da će grad morati da plati 2,8 miliona dinara, a o razlici do navedenog iznosa ukupnih sudskih troškova odlučivaće Privredni apelacioni sud.
„Izbijanje“ milionskog iznosa iz užičkog budžeta epilog je pokušaja gradske vlasti da dođe u posed perona na užičkoj autobuskoj stanici i da reši dugogodišnji problem javnog prevoza. Međutim, umesto toga, obistinio se scenario na koji su, pre godinu dana, tokom skupštinske rasprave i usvajanja odluke o zaključenju ugovora, upozoravali pojedini odbornici, ukazavši na njegov mogući finansijski rizik, na šta je zamenik gradonačelnika Milovan Petrović, između ostalog, tada uzvratio da „grad ne može ništa da izgubi, ali može dosta da dobije“.
Nakon dugogodišnjeg spora sa Raketom – putnički saobraćaj, zbog duga od 98 miliona dinara za neplaćene naknade za gradsko građevinsko zemljište, grad i to preduzeće pokušali su da reše problem vansudskim poravnanjem. Vrednost perona procenjena je na 166 miliona dinara, ali je dogovorom kasnije korigovana na 116 miliona dinara. Grad se obavezao da će Raketi – putnički saobraćaj doplatiti 20 miliona dinara, kako bi to preduzeće delu svojih radnika uplatilo naknade za penzijsko osiguranje.
U junu prošle godine, Skupština grada odlučila je da grad, JP Direkcija za izgradnju, Raketa – putnički saobraćaj, koje je u to vreme bilo u predstečajnom postupku, i Raketa – tim sklope takav ugovor. Inače, zemljište na kojima su izgrađeni peroni vlasništvo su države i dati su na korišćenje Raketi – putnički saobraćaj.
Usledio je stečajni postupak, pa je stečajni upravnik Rakete – putnički saobraćaj Privrednom sudu podneo tužbu, što je bila njegova zakonska obaveza, koju je sud usvojio i utvrdio da taj ugovor „ne proizvodi pravno dejstvo prema stečajnoj masi“.
– To znači da je ugovor ništav, odnosno da bi, ukoliko bi se primenio, narušio redosled namirenja poverilaca, a neki poverioci bili bi namireni u manjem procentu. Presuda je pravosnažna, a u toku je spor oko sudskih troškova, koji iznose 875.000 dinara – rečeno je Danasu u užičkom Privrednim sudu.
Tokom te parnice, usledile su i tužbe 36 radnika tog preduzeća, koji smatraju da su oštećeni i da će procenat njihovog namirenja biti manji. Kako je prva parnica, po tužbi stečajnog upravnika završena odlukom da je taj ugovor ništav, radnici su povukli tužbe, jer je u prvoj parnici postignuto ono što su želeli. Sudski troškovi, po osnovu 27 tužbi, utvrđeni su na 2,8 miliona dinara, ali žalbe su uložili gradski javni pravobranilac i punomoćnik radnika. Žalba pravobranioca je odbijena, ali je prihvaćena žalba punomoćnika radnika i sud je odredio da se obračuna još oko 1,1 miliona dinara troškova, tako da su oni, samo u tom procesu, narasli na oko 3,9 miliona dinara. Međutim, odluka o dodatnom trošku nije pravosnažna, pa će o njoj odlučivati Privredni apelacioni sud, po žalbi gradskog pravobranioca. Ipak, kako je Danasu rečeno u užičkom Privrednom sudu, troškovi od 2,8 miliona moraće da se plate, jer je to pravosnažna presuda.
Pored toga, sudski troškovi za preostalih devet radničkih tužbi određeni su na 341.250 dinara, ali gradski pravobranilac se žalio, pa će i o tome odlučivati viši sud.
Milovan Petrović, zamenik gradonačelnika, smatra da nije problem sadržaj ugovora i to što je on „pao u sudu“, već što sud nije objedinio svih 36 radničkih tužbi, nego ih je pojedinačno procesuirao i time, kako kaže, povećao sudske troškove. – Sud je sve te tužbe mogao da objedini, ali nije. Šta smo mi tu krivi – poručuje Petrović i ističe da će grad platiti „samo 1,3 miliona dinara za sudske troškove“, a potom navodi da „postoji propis po kome državni organi jedni drugima ne plaćaju sudske troškove“.
Na opasku da nije suština u broju tužbi, već u sadržaju ugovora, na koju su morali da reaguju gradski javni pravobranilac i pravnici u gradskoj administraciji, Petrović je uzvratio: „Niko u gradskoj upravi nije napravio grešku, već je problem u tome što su nas radnici pojedinačno tužili. Sudski troškovi su mogli ili nisu mogli da se izbegnu, ali grad će doći u posed perona. Garantujem i tvrdim. Ne postoji način da se gradu oduzmu peroni. Grad je najveći poverilac sa 98 miliona dinara.“
Na pitanje da li je tačno da gradski javni pravobranilac nije znao za sadržinu tog ugovora dok nije pristigla prva tužba, Petrović je odgovorio: „Nije ni bilo potrebe da zna, ali mislim da je znao kada se pripremao tekst ugovora. Reč je o našem pokušaju da rešimo problem u javnom prevozu, ali grad će doći u posed perona uz doplatu ili bez nje. Ukoliko ne uspemo sa izlučivanjem perona iz stečajne mase, pokušaćemo da ih kupimo u stečajnom postupku, a prednost kupovine ima grad.“
– Grad je pokušao da naplati svoje potraživanje i da zaokruži celinu u javnim saobraćaju. Za tako značajan objekat, nebitno je da li je u budžetu dva i po ili tri miliona dinara manje ili više. Za krajnji cilj to je beznačajna suma i oko toga ne treba podizati buku – bio je rezigniran Petrović, inače i predsednik Pokreta za Užice.
Na utisak da sudbina tog ugovora ilustruje način na koji se zastupaju interesi grada, Petrović je uzvratio da on „radi po ubeđenju“, a na konstataciju da bi trebalo da radi po zakonu odgovorio je: „Ništa nije protivzakonito. Sud je poništio ugovor kao pravnu radnju, procenjivao da li će njime biti oštećeni drugi poverioci, ali ugovor nije protivzakonit i to će se tek dokazivati.“
Ko je mogao da zna
Na podsećanje da je 24. juna prošle godine na sednici Skupštine grada tvrdio da grad „neće ući u bilo kakvu finansijsku rizičnu transakciju“, te da se za takav poduhvat „nada podršci državnih organa“ i da „grad diktira uslove ugovora“, Petrović je uzvratio:
– Nikome nije palo na pamet da će se pojaviti 37 radnika, a sud nam je učinio lošu uslugu što te tužbe nije objedinio u jednu“, a potom dodao da za takvu transakciju saglasnost Vlade Srbije nije pribavljena, zbog parnica koje su pokrenute.
Signali odozgo
– Tu nema finansijskog rizika, niti idemo u nekakvu finansijsku avanturu, jer 20 miliona dinara nećemo isplatiti dok ne budemo uknjiženi kao vlasnici. Imamo određenih signala da to možemo tako da uradimo – odgovorio je Milomir Pantović (DS), član Gradskog veća za finansije, na sednici Skupštine grada 24. juna prošle godine, a na upozorenja odbornika da grad ulazi u rizičnu transakciju, da se na takav način ne može izdvajati imovina iz stečajnog postupka, ali da se time otvora Pandorina kutija, jer će i oko 200 radnika, koji ne mogu da odu u penziju, zatražiti da im grad plati penzijsko osiguranje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
