Fiziološkog rastvora već duže vreme nema u Srbiji: Zašto nadležni ćute?

Specijalista ortopedije na Institutu Banjica i član Odbora za zdravstvo Stranke slobode i pravde Danijel Raspopović potvrđuje za Danas da fiziološkog rastvora jedno vreme nije bilo ni u toj zdravstvenoj ustanovi.

„Što se tiče Banjice bila je nestašica fiziološkog rastvora pre par meseci, očigledno uspešno zataškana. Sada je situacija kod nas u bolnici u redu. Nadležni se ne izjašnjavaju zato što su nesposobni, bahati i bezobrazni zbog čega će za to uskoro da odgovaraju nadležnim organima“, kaže Raspopović.

U Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine rečeno nam je da raspolažu dovoljnim količinama fiziološkog rastvora.

„Ne postoji zastoj u nabavci, te se snabdevanje odvija redovno“, dodaje iz Službe za odnose sa javnošću UKCV. O snabdevanju fiziološkim rastvorom iz Kliničkog centra Srbije, kao ni iz Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) do zaključenja ovog teksta nisu odgovorili.

Pojedini farmaceuti u Beogradu kažu da fiziološki rastvor u svojim apotekama nisu videli više od mesec dana, ali ne žele javno da pričaju o tome.

Proizvođač, kompanija Hemofarm je, prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva povukao ove proizvode iz prometa još 11. novembra prošle godine.

„Kompanija Hemofarm A.D. Vršac, proizvođač i nosilac dozvole za lek u Republici Srbiji, obavestila je Ministarstvo Zdravlja Republike Srbije i Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) da dobrovoljno iz prometa povlači sve serije lekova Natrii Chloridi infundibile HF inf.500ml, Natrii Chl.Inf.Comp.Ringer rast.HF 500ml i Glucosi infundibile HF 5% inf.ras.500ml, koje su proizvedene u periodu avgust – oktobar 2025. godine. Odluka je doneta nakon primljenih reklamacija sa tržišta na curenje rastvora iz pojedinih infuzionih boca (curenje se uočava sa dna infuzione boce). Da bi u potpunosti isključili rizik po bezbednu primenu leka doneta je odluka o povlačenju. Napominjemo da je prozvođač nakon reklamacija utvrdio i otklonio uzrok curenja na dnu pojedinih boca. Kvalitet ostalih serija koje se nalaze u prometu na tržištu Republike Srbije se ne dovodi u pitanje“, stoji u saopštenju ALIMS-a od 14. novembra 2025.

Pitanja oko isporuka fiziološkog rastvora uputili smo i Hemofarmu, na koja do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovore.

Međutim, iz ove kompanije ranije su za Novu tvrdili da su obezbedili redovno snabdevanje ustanova infuzionim rastvorima.

„Kompanija Hemofarm, kao lider u farmaceutskoj industriji i pouzdan partner zdravstvenog sistema, obezbedila je redovno snabdevanje zdravstvenih ustanova infuzionim rastvorima. Zbog privremeno smanjenih kapaciteta proizvodnje u proteklom periodu isporučivali smo infuzije po prioritetima, a to su bolnice, klinički centri i ambulante. U narednim danima očekujemo i potpunu stabilizaciju dostupnosti ovih proizvoda i u apotekama širom zemlje. Naš prioritet je obezbeđivanje kontinuiteta terapije i sigurnosti pacijenata, zbog čega smo preduzeli sve neophodne korake kako bi tržište bilo uredno snabdeveno, a to su pre svega zdravstvene ustanove“, naveli su tada iz Hemofarma.

Specijalista za plućne bolesti Slavica Plavšić, komentarišući sve ovo, ističe da problem sa fiziološkim rastvorom traje duže od dva meseca, a da su građani za to, umesto od nadležnih institucija, saznali sa društvenih mreža kao i mnogo puta do sada.

“Očigledno da se ne radi samo o trenutno poremećenom snabdevanju, već da je problem mnogo dublji i komplikovaniji”, ocenjuje dr Plavšić, dodajući da je reč o ozbiljnom sistemskom propustu o kojem nadležni uporno ćute.

„Umesto jasnih i dostupnih saopštenja, institucije građane i novinare upućuju na zvanične sajtove koji su nepregledni i praktično neupotrebljivi za razumevanje problema, čime se odgovornost svesno razvodnjava i relativizuje. Takav način komunikacije je već poznati i ustaljeni obrazac institucionalnog ponašanja čiji je cilj izbegavanje javne odgovornosti. Fiziološki rastvor nije neki luksuzni proizvod, već osnovno medicinsko sredstvo bez kojeg zdravstveni sistem ne može normalno da funkcioniše i koji nema alternativu. Kada se o njegovoj dostupnosti i bezbednosti ćuti ili govori nejasno, ugrožava se poverenje građana i stvara osećaj nesigurnosti, što je već davno prisutno kod građana“, ukazuje naša sagovornica.

Doktorka naglašava da u ovakvoj situaciji nisu u obavezni da se oglase samo državne institucije, već svi akteri u lancu odgovornosti.

„Ministarstvo zdravlja mora da pruži jasno i javno objašnjenje, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS, da precizno saopšti regulatorni i bezbednosni status fiziološkog rastvora, a Institut za javno zdravlje da se obrati građanima iz ugla javnog zdravlja. Posebnu odgovornost ima i proizvođač, kompanija Hemofarm, kao jedini proizvođač fiziološkog rastvora u regionu koja je u vlasništvu nemačkog koncerna. Kompanija Hemofarm je dužna da se javno i transparentno izjasni o kapacitetima proizvodnje, zastojima i razlozima zbog kojih je došlo do problema koji već duže od dva meseca pogađa zdravstveni sistem i građane Srbije i o daljim planovima i očekivanjima, kako bi druge institucije mogle da reaguju“, ističe Plavšić, dodajući sa druge strane da niko iz veleprodaja nije hteo da se javi na tender jer je kod nedostajućih lekova to vrlo upitno.

“Dešava se da se lekovi uvezu a onda se prvobitni lek pojavi od glavnog proizvođača i onda niko njihov lek neće da kupi. Fiziološki rastvor iz interventnog uvoza je znatno skuplji nego iz Hemofarma, 284 dinara, što je preskupo u odnosu na 80 dinara koliko košta rastvor iz Hemofarma. Pri tom su troškovi transporta ogromni jer se radi o velikim količinama kabaste robe, tako da su problemi mnogobrojni”, navodi Plavšić.

Napominje da problem postoji u čitavom regionu, budući da je Hemofarm jedini proizvođač. “Rastvora nema ni u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini…U Crnoj Gori se interventni uvoz obavlja iz Albanije”, dodaje ona.

Doktorka Plavšić zaključuje da u državi u kojoj se duže od dva meseca ćuti o nedostatku osnovnog medicinskog sredstva, problem više nije samo fiziološki rastvor, već generalno nemaran i neodgovoran odnos institucija i država odnosi prema zdravlju svojih građanima.

Koliko je važan fiziološki rastvor?

Fiziološki rastvor (0,9% rastvor natrijum-hlorida) je, kako ukazuje dr Plavšić, osnovno medicinsko sredstvo čija je koncentracija soli prilagođena ljudskoj krvi, zbog čega se naziva „izotoničnim“. Ima široku primenu u medicini i svakodnevnoj higijeni.

“Glavne namene fiziološkog rastvora su da nadoknadi tečnost (infuzija). Koristi se za rehidrataciju pacijenata koji su izgubili tečnost usled dehidratacije, krvarenja ili opekotina. Posebno je važan kod pacijenata koji se leče u jedinicama intenzivne nege i kod kojih je neophodna parenteralna ishrana, koja podrazumeva intravenski primenu praktično četiri litra različitih rastvora, a većina njih su takođe deficitarni, ne samo fiziološki rastvor. Zatim za rastvaranje mnogobrojnih lekova, posebno onih koji se koriste kod onkoloških pacijenata”, navodi doktorka.

Dodaje takođe da pored toga, fiziološki rastvor ima i mnogobrojne indikacije, poput ispiranja rana, ispiranja peritonealne duplje i razne druge medicinske procedure. Takođe služi za održavanje higijene nosa i očiju. Služi za ispiranje sluzokože nosa (kod beba, dece i odraslih) radi uklanjanja sekreta i alergena, kao i za ispiranje očiju kod iritacija. Za inhalacije se fiziološki rastvor koristi kao baza za razblaživanje lekova u nebulizatorima (inhalatorima) kod respiratornih infekcija, bronhitisa ili astme.

Kod čišćenje rana u ambulantnim uslovima: zbog svoje sterilnosti i blagosti, idealan je za ispiranje i čišćenje površinskih rana i posekotina, za održavanje- ispiranje i čuvanje kontaktnih sočiva itd itd.