Fond za članice u nevolji povećan na 50 milijardi evra

Iz Fonda za članice u nevolji, osnovanog 2008, Mađarska je već povukla 6,5 milijardi evra, a Letonija 3,1 milijardu. Najavljeni kandidati za korišćenje kreditnih mogućnosti Fonda su Litvanija i Rumunija.

Već prvog dana zasedanja šefovi država ili vlada svih 27 zemalja-članica EU dogovorili su se oko posebnog programa za oživljavanje konjunkture u iznosu od pet milijardi evra, potvrdili su novinarima predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso i predsedavajući EU, češki premijer Mirek Topolanek. Prema njegovim rečima, ova sredstva bi se inače pretežno trebala trošiti na gasovode, dalekovode i alternativne energetske izvore, ali i za dalju izgradnju brzih komunikacijskih veza u EU. Konjunkturni paket od pet milijardi finansira se inače iz proračuna EU i samo je delić tzv. konjukturne pomoći u Uniji, koja se najvećim delom sastoji iz nacionalnih konjunkturnih paketa i do sada se popela na 400 milijardi evra.

U Briselu se čulo, takođe, da je u pripremi i program povećanja raspoloživih fondova Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), i to za dvostruko veću sumu nego što je to sada slučaj. MMF bi ubuduće trebalo stajati na raspolaganju svih 500 milijardi evra za predupređenje svetske krize, a evropski udeo u tome trebao bi da bude oko 250 milijardi evra.

U zajedničkom autorskom prilogu za Frankfurter algemajne cajtung pledirali su posve otvoreno i nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Jan Peter Balkenende za novu finansijsku arhitekturu, koja bi bila dorasla izazovima 21. veka. U najkraćem, sva finansijska tržišta i finansijski proizvodi morali bi ubuduće biti podvrgnuti besprekornom i primerenom nadzoru, nezavisno od toga gde imaju sedišta. Svaka kriza pruža i šansu da se stvari promene nabolje, navode ovi visoki zvaničnici, pa nas ta misao treba voditi i na predstojećem samitu u Londonu, posvećenom rastu, radnim mestima i stabilnosti. Doduše, širom sveta su ljudi i dalje duboko zabrinuti za svoja radna mesta, otplatu hipotekarnih kredita i penzija, priznaju i Merkelova i Balkenende. Ali, dva razloga govore da bi se ova kriza mogla pokazati i prekretnicom, koja nam daje priliku oblikovati svetsku privredu u uravnoteženiju i okrenutu ka budućnosti.

Prvo, svuda u svetu su vlade pokazale da bi mogle i da hoće delovati odlučno kako bi se stimulisala globalna potražnja, te osigurala stabilnost finansijskog sektora. Drugo, klima za međunarodnu saradnju je povoljnija nego ikada ranije. Svi su svesni da su neophodne fundamentalne promene. Nikada ranije nisu se glavni akteri svetske privrede tako brzo dogovorili o detaljnom planu odnosno agendi daljeg delovanja.

Brisel jača Istočno partnerstvo

Brisel – Lideri Evropske unije podržali su plan za jačanje odnosa sa Ukrajinom, Gruzijom i još četiri bivše sovjetske republike, što bi, po oceni diplomata u Briselu, moglo izazvati negodovanje Rusije. U saopštenju objavljenom po završetku samita EU u Briselu navodi se da će Unija obezbediti do 2013. pomoć vrednu ukupno 600 miliona evra za šest zemalja – Ukrajinu, Gruziju, Azerbejdžan, Jermeniju, Moldaviju i Belorusiju. Dodaje se da će EU nastojati da unapredi saradnju sa tim zemljama u oblasti energetike. Diplomate su rekle da je pomoć, koja je predviđena programom EU o istočnom partnerstvu, odobrena iako su neke južne članice EU tražile da se u saopštenju sa samita ne navede iznos pomoći. „Uspeli smo da pokrenemo Istočno partnerstvo. To je velika pobeda ne samo za te zemlje već i za EU“, rekao je šef češke diplomatije Karel Švarcenberg, čija zemlja predsedava EU. Lideri EU, međutim, nisu ponudili jasnu perspektivu ukidanja viza za građane tih šest bivših sovjetskih republika, što je predloženo tek pre dve nedelje. Planom EU predviđeno je postepeno stvaranje zone slobodne trgovine sa tim zemljama. Beta