U ruke ruskih poslanika našao se vladin nacrt zakona koji će, kada bude izglasan, povećati moć Federalne službe bezbednosti i vratiti prakse nekada dovođenje u vezu sa KGB, prethodnicom FSB iz vremena Sovjetskog Saveza.
Zakon će omogućiti zvaničnicima FSB da pozivaju pojedince na neformalne razgovore i pišu pisana upozorenja povodom „nedopustivih“ učešća u antivladinim aktivnostima kao što su protestna okupljanja. Takođe, cilj je uspostaviti jaču kontrolu nad novinarima.
U sadašnjem obliku zakon nastavlja trend koji je započeo režim Vladimira Putina, bivši KGB-ovac, da se omogući bezbednosnoj službi da povrati nekadašnju moć i uticaj. Od kada je 2000. došao na vlast, današnji premijer Putin stvorio je poslušan parlament, poništio je direktne izbore gubernatora, kontrolisao proces zauzdavanja nedržavnih nacionalnih televizija a primetna je i praksa gušenja političkih disidenata. Kao i mnoge prethodne, predložene nove mere opisuju se kao deo napora u borbi protiv ekstremizma. Navodi se i da pojedine novinske organizacije „propagiraju kult pojedinca, nasilja i nepoverenja u sposobnost vlade da zaštiti svoje građane što praktično uvlači mlade u ekstremizam“. Novinari koji budu odbijali da se povinuju zahtevima bezbednosnih zvaničnika po novom zakonu biće krivično gonjeni.
„Šokirana sam ovim bezobrazlukom“, rekla je Ljudmila Aleksejeva, 82-godišnja direktora moskovske Helsinške grupe. „Ovako čak nije bilo ni u sovjetsko vreme, kada su KGB zvaničnici bili pod kontrolom Komunističke partije“.
Zakon je usledio nakon prošlomesečnih bombaških napada na podzemnu železnicu u Moskvi kada je ubijeno 40 osoba. Jedna od žena bombaša raznela se na stanici Lubjanka, koja se nalazi ispod glavnog predstavništva službe bezbednosti.
Predsednik donjeg doma parlamenta Boris Grizlov kritikovao je dva vodeća ruska lista zbog načina na koji su izveštavali o celom događaju, implicirajući da su stali na stranu terorista motivisanih oštrom politikom Kremlja na Severnom Kavkazu.
Zaštitnici ljudskih prava i opozicioni lideri kažu da će nove mere biti iskorišćene za povredu prava kritičara vlasti i da će dodatno smanjiti nezavisnost medija.
U komentaru poslanika Komunističke partije izražena je zabrinutost zbog nejasnih formulacija koje bi zakon izložile različitim interpretacijama. „Zakon je pisan na takav način da možemo samo da nagađamo kako će on funkcionisati u praksi“, kaže Viktor Iljukin, inače bivši tužilac. „Ne sumnjam da će biti različitih samovoljnih interpretacija“. Inače, Komunistička partija je poslednja preostala snaga koja se povremeno protivi zakonima Kremlja u Državnoj dumi, donjem domu skupštine. Opozicioni lideri navode da će ovaj zakon dodatno legitimizovati izopačen i uvredljiv tretman zvaničnika FSB prema kritičarima Kremlja.
„FSB je imao ove moći i bez ovakvog zakona“, kaže Ilja Jašin, lider pokreta mladih liberalne partije Jabloko. „Situacija toliko bolesna da javnost više nema načina da kontroliše vlast“, dodaje Jašin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
