FSB oživljava praksu doušnika iz sovjetske ere

Kritičari i grupe za zaštitu ljudskih prava ističu bojazan povodom neizbežnih, predstojećih promena koje mnogi vide kao odgovor na rastući talas islamskog pobunjeništva na Kavkazu. Zakon će omogući Kremlju ne samo da se obračunava sa ekstremistima već i sa aktivistima i opozicionim poslanicima, tvrde kritičari. „Nema sumnje da su zemlji potrebni instrumenti da zaštiti sebe od kriminala i terorizma“, smatra Alison Džil, direktorka moskovske kancelarije Hjuman rajts voča. Brinem da će zakoni biti „vetar u lice“ Medvedevljevim angažovanjima prema demokratiji i ljudskim pravima. Takođe, u velikoj će meri uticati na slobodu govora, drugačije mišljenje i građanske aktivnosti“.

Stručnjaci kažu da će najavljeni zakoni efektivno predati FSB sva ovlašćenja da identifikuje potencijalne ekstremističke pretnje i sprovodi akcije, te osumnjiči ljude zbog „sumnjivih komunikacija“, izdaje „obavezujuća upozorenja“ na osnovu pravila koja nisu definisana niti pokrivena postojećim pravnim sistemom.

Predviđeno je kažnjavanje novinara i drugih koji budu širili „informacije o finansiranju antiterorističkih aktivnosti, informacije o izvorima, metodama i planovima antiterorističkih aktivnosti“.

Očekuje se da će u FSB-u biti oživljena sovjetska praksa plaćanja doušnika ne bi li se stekla prednost u ratu protiv terorizma. Novačne nagrade biće davane onima koji nude informacije o adresi ili podacima iz pasoša o „teroristima“ ili obezbede informaciju koja bi dovela do hapšenja takvih pojedinaca.

„Zašto vlada želi da uvede ovakve promene baš sada“, pita se Viktor Iljukin, zamenik šefa bezbednosne komisije Dume i kritičar novih izmena zakona. „Oni nam ne nude objašnjenje“. Iljukin smatra da jačanje moći FSB može da se posmatra kao deo važne igre Putina imajući u vidu predstojeću predsedničku bitku.

„Ovo je reakcija na situaciju na Kavkazu, pošto je FSB izgleda nemoćna da učini bilo šta“, kaže Julija Latinina, nezavisni novinar specijalizovana za pitanja bezbednosti. „Oni ne mogu da zaustave nasilje, stoga primenjuju ovaj zakon da spreče tok informacija. To je katastrofa jer bi FSB u principu trebalo da bude kompetentan za to“.

Vladimir Gruzdev, deputat u Dumi iz redova Jedinstvene Rusije, izjavio je da su kritičari preterali u svojim reakcijama. „Davanje novih ovlašćenja službama bezbednosti razumljivo uvek nailazi na zid sumnje. Samo ljudi koji nisu svesni dužnosti i obaveza državne bezbednosti mogu da misle da ovaj zakon utiče na ljudska prava. Naš cilj jeste sprečiti kriminal, ne povratak u 1937. kada su Staljinove službe bezbednosti sprovodile teror“, dodao je on.

„Radim u Dumi već 16 godina i uvek je bilo na predsedniku da predstavljali nacrte zakona i amandmane vezane za službu bezbednosti. To je postala neka vrsta predsedničke kontrolne zone“. Zakoni će još, između ostalog, omogućiti FSB da definiše ekstremizam, pre nego sudovi, koji su često kritični prema Kremlju.

„Glavni akcenat policijskog rada posvećen ‘ekstremizmu’ uperen je protiv opozicionih lidera“, smatra Lev Ponomarjov, veteran za zaštitu ljudskih prava. „Već je pravilo da se opozicioni lideri pažljivo prate, svi njihovi pokreti se beleže, uredno se pozivaju na ‘razgovore’ sa bezbednosnom policijom. Plašim se da će novi zakoni dovesti do agresivnijih akcija protiv opozicije a ne protiv ekstremizma“, dodaje Ponomarjov.

Jedan element nacrta zakona o proširenju ovlašćenja FSB koji izaziva posebne zabrinutosti jeste pravilo koje će ovlastiti bezbednosnu policiju da poziva bilo koga na ‘razgovor’.