Libijski lider Moamer el Gadafi doputovao je proteklog vikenda u posetu Rimu, gde će danas razgovarati sa italijanskim premijerom Silvijom Berluskonijem povodom dvogodišnjice postizanja sporazuma dveju država u gradu Bengaziju, kojim se Italija obavezala da će isplatiti Libiji pet milijardi dolara u narednih 25 godina na ime odštete za štetu nanetu tokom kolonijalnog perioda od 1911. do 1943, što podrazumeva davanje 200 miliona dolara godišnje u vidu investicija u infrastrukturne projekte.
„Ovim istorijskim dokumentom Italija se izvinila za ubijanje, uništavanje i potiskivanje Libijaca tokom svoje kolonijalne vladavine“, izjavio je Gadafi. Tom prilikom Libija i Italija obavezale su se i da će sarađivati u domenu imigracione politike. Mada su takve inicijative oštro kritikovale grupe koje se bore za ljudska prava, ističući da ilegalni imigranti koji se na silu vraćaju u Libiju navodno bivaju prebačeni u prihvatne centre u kojima vladaju veoma loši uslovi, vlada u Rimu proglasila je dogovor značajnim uspehom. U tom kontekstu, navodi se veliko smanjenje broja izbeglica koji dolaze na teritoriju Italije.
Dobri poznavaoci prilika ocenjuju da će okosnicu današnjih razgovora Gadafija i Berluskonija predstavljati mogućnosti jačanja ekonomske saradnje, budući da je Libija u prethodnom periodu počela da kupuje akcije u italijanskim kompanijama, a očekuje se da će ubrzo biti objavljeni i detalji drugih potencijalnih investicija. Italija predstavlja glavnog trgovinskog partnera Libije na Starom kontinentu, s obzirom na činjenicu da se gotovo 25 odsto nafte i 33 odsto gasa uvozi iz ove severnoafričke države.
Iako je prilikom stupanja na vlast 1969. godine Gadafi smatrao Italiju neprijateljskom državom, a pojedini analitičari tvrdili da libijski lider nikada neće posetiti nekadašnjeg kolonizatora, stiče se utisak da su dve države prevazišle prošlost. Veruje se da je upravo Italija najzaslužnija za poboljšanje veza između režima u Tripoliju i zapadnih država, otkako je u decembru 2003. objavljeno da je Libija prestala da nabavlja nuklearno, hemijsko i biološko naoružanje.
Kao dokaz da su Italijani i Libijci uspeli da se izbore sa „duhovima iz prošlosti“ navodi se i prva poseta Gadafija Rimu u julu prošle godine. Tom prilikom libijski vođa pozvao je Italijane proterane iz njegove države 1969. da se vrate u severnoafričku zemlju.
Nezadovoljstvo Đanfranka Finija
Poseta Gadafija italijanskoj prestonici izazvala je burne reakcije dela javnosti u toj državi, kao i pojedinih članova vladajuće koalicije. Najglasniji u kritikama bio je Đanfranko Fini, predsednik parlamenta u Rimu, čije nesuglasice sa Berluskonijem oko pitanja kao što je moral u politici su intenzivirane prošlog meseca. Prema njegovom mišljenju Berluskoni je prekršio obećanje dato prilikom stupanja na prvi premijerski mandat, 1994, kada je najavio da će sprovesti ekonomske reforme u stilu bivše britanske premijerke Margaret Tačer i nekadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana. „Umesto sprovođenja u delo takvih obećanja, njegovi uzori postali su lideri poput Gadafija i ruskog premijera Vladimira Putina“, ocenila je ekspertska organizacija Fare futuro, koju predvodi Fini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
